Greška američkog ambasadora

Beograd je juče protresao mali diplomatski skandal koji se završio priznanjem američkog ambasadora Majkla Kirbija da je pogrešio. Sve je počelo izjavom američkog diplomate za novopazarski Radio 100 plus, koji je prenela agencija Beta, o tome kako njegova zemlja gleda na odnose između Srbije i Rusije u kontekstu ukrajinske krize: „Srbija je glasno rekla da poštuje teritorijalni integritet svih zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali zvaničnici nikada nisu dodali rečenicu u kojoj govore da to uključuje i Ukrajinu, kao i celu njenu teritoriju.”

Na izjavu ambasadora reagovao je premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazivši „iznenađenje“ Kirbijevom rečenicom. U saopštenju koje je stiglo iz Vučićevog kabineta navodi se i da kabinet „obaveštava javnost i ambasadora SAD, inače velikog prijatelja Srbije, da je lično predsednik Vlade Aleksandar Vučić više desetina puta jasno i nedvosmisleno ponovio stav o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, pa čak i Krima, kao sastavnog dela ukrajinske države”. Kao dokaz da je tako, kabinet je dostavio izjave koje je premijer davao o Ukrajini. Iz tih izjava je jasno da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali da nema nameru da uvodi sankcije Rusiji.

Usledilo je priznanje američke ambasade u Beogradu da je Kirbi pogrešio dajući takvu izjavu. „Žao nam je zbog greške“, kaže se u saopštenju ambasade.     

Ambasada navodi da je Kirbi doslovno rekao: „Srbija je jasno rekla ’mi podržavamo teritorijalni integritet svih zemalja članica UN’. To je ono što svi govore. Nisu dodali rečenicu ’uključujući Ukrajinu, uključujući čitavu teritoriju Ukrajine’. To je pre podtekst nego nešto što je eksplicitno rečeno.”

Činjenica je, piše u tekstu koji je medijima stigao iz američke ambasade, „da su i premijer Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet svih zemalja članica UN, potvrđujući posebno podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući Krim. Pozdravljamo ovakve izjave”.

Ova prepiska između kabineta premijera i američke ambasade, međutim, samo je deo šire priče koja se juče povela oko mogućih pritisaka na Srbiju da se pridruži SAD i Briselu i uvede sankcije Moskvi. Naime, odgovarajući na pitanje „Politike“ da li je tačno da postoje pritisci na Beograd, premijer je ponovio da Vlada Srbije vodi politiku evropskih integracija, ali i prijateljstva sa Rusijom. „Naši prijatelji ne razgovaraju s nama jezikom ultimatuma. Pre neću biti premijer, nego što ću to da dozvolim”, rekao je on.

Vučić je dodao i da je normalno što postoje različiti stavovi o pitanju „Južnog toka”, ali da on ne zna kako bi Srbija drugačije zaradila milione evra koje će taj projekat doneti i kako bi građevinskim firmama objasnio da se od radova odustaje. „Srbija neće odustati od svog evropskog puta”, naglasio je Vučić i dodao da su pred njom mnogobrojni izazovi i da „ne zna da li će Srbija uvek biti sposobna da odgovori u skladu sa očekivanjima”.

O pritiscima je juče govorio i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. Prema njegovim rečima, Srbija će „nesporno usaglasiti svoju politiku sa EU”. „Za nas je nesporno i mi ćemo se usaglasiti sa zemljama EU, ali čak ni sve članice (EU) nemaju o svim temama iste stavove. Mi ćemo voditi balansiranu politiku, a svakako će biti pritisaka sa različitih strana”, rekao je Dačić.

Na posredan način o pritiscima je govorio i američki ambasador. On je u intervjuu za Radio 100 plus rekao i da „SAD poštuju tradicionalno prijateljstvo Srbije i Rusije, ali da svet neće pozdraviti neosuđivanje ugrožavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine”, i da je „na vlastima Srbije da odluče šta je interes države i da na osnovu toga donesu odluke”. Ovaj deo svoje izjave Kirbi nije naknadno pojašnjavao.

U razgovorima stranih zvaničnika i diplomata sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, bar tako tvrdi naš izvor iz njegovog kabineta, nije bilo ni pomena o zahtevima da se promeni stav Beograda prema Moskvi i uvedu sankcije.

„Ne znam da li pritiskaju premijera, ali nas ovde niko nikada nije pitao tako nešto. Dnevno se viđamo i sa po tri-četiri ambasadora”, kaže naš sagovornik i dodaje da je nezamislivo uvođenje sankcija Moskvi jer bi to značilo propast za Beograd koji ima sa Rusijom Sporazum o slobodnoj trgovini koji mu omogućava da na ovo tržište izveze mnogo proizvoda za koje ne bi bilo mesta na tržištu EU.

Profesor FPN-a i bivši diplomata Predrag Simić pak misli da nas je ukrajinska kriza već koštala „Južnog toka”. Taj projekat će, kaže, biti odložen za neku neizvesnu budućnost i „tu treba da budemo načisto“.

„Malezijski avion je doveo do sunovrata odnosa Moskve i Zapada. SAD pokušavaju da koriste tu tragediju kao sredstvo dadefinitivno odvoje Evropu od Rusije i da je diplomatski izoluju. I u svemu tome smo se našli i mi, kao zemlja koja ne samo da se nije opredelila nego je dosta upadljivo održavala odnose sa Rusijom. Bilo je jedno bar pet-šest poseta na visokom nivou od početka ukrajinske krize koje se Zapadu nisu nimalo dopale”, objašnjava Simić.

Upravo takvo naše držanje, kako kaže, jeste razlog što Srbija u poslednjih nekoliko meseci ima veći značaj u pokušaju izolacije Rusije nego što bi imala da je bila neutralna, da se nije mnogo eksponirala. Za sada, sigurno neće biti nekih sankcija Srbiji.

„Međutim, ako stvari krenu u pogrešnom pravcu, i to je moguće. Već smo iskusili dosta toga i crne šengenske liste. Za sada još nismo u nekoj tamnoj, ali jesmo u sivoj zoni. Uostalom, poruke Srbiji se više ne formulišu u rukavicama nego na način na koji je Kirbi rekao”, ocenjuje Simić i dodaje da je obaranje malezijskog aviona „nešto između Račka i Markala“, nešto što služi kao kišobran za operaciju Izraela protiv Palestinaca u Gazi.