Jedino je masa dobiti u porastu

Suštinski, promene u Zakonu o radu učinjene su da bi se dodatno smanjili troškovi poslodavaca po osnovu rada, nasuprot tvrdnjama da će te promene omogućiti veći priliv stranih investicija i veću zaposlenost. Nesporno je da je većina tih promena bila potrebna i da je u prethodnom zakonu bilo veoma čudnih odredbi (otpremnine, minuli rad i sl.). Istovremeno, izostale su odredbe o većoj odgovornosti poslodavaca prema zaposlenima i njihovim obavezama prema državi.

Umesto takvih zahteva, opozicija i sindikati demagoškim parolama branili su neodržive odredbe i privilegije sindikalnih aktivista i velikog broja suvišnih u javnom sektoru. (Uzgred, rad i kapital javnog sektora privrede trebalo bi urediti posebnim zakonom.)

Posle dve godine bučnih najava, još nemamo pouzdan inventar o tome šta sve krupni i neki srednji srpski poslodavci nisu platili državi i zaposlenima, koji je iznos povlašćenih i subvencionisanih kredita koji nisu vraćeni, ko se i dalje krije iza ofšor kompanija i kastodi računa u bankama. Kada ćemo videti i odredbe o obaveznoj prijavi pokretne i nepokretne imovine u zemlji i inostranstvu i plaćanje poreza prema ekonomskoj snazi i o sankcijama po tom osnovu? Kako to da se sumnjivim transakcijama na berzi i dalje koncentrišu vlasništvo i moć na stotinak vlasnika u Srbiji, uz drastično kršenje prava malih akcionara, po čemu smo na 144. mestu u svetu? Otkud oko 60.000 zaposlenih na lizing sa minimalnim platama, u čemu prednjači visokoprofitabilni NIS?

Empirijskim istraživanjima tog tipa ne bave se ni naši sindikati ni ekonomisti. Naprotiv, ogroman broj ekonomista i njihovih udruženja isključivo su lobirali za interese poslodavaca. (Izuzetak je, donekle, časopis „Kvartalni monitor”, na čijoj je javnoj promociji jednog od brojeva saopšten već pomenuti poražavajući podatak o kršenju prava malih akcionara.)

Neki pouzdani argumenti u prilog izuzetnoj neravnoteži prava i sticanja dohotka po osnovu rada i po osnovu kapitala mogu se naći u tabeli koju objavljujemo uz ovaj tekst.

Iz tabele vidimo da je u dve izabrane grupe privatnih preduzeća broj zaposlenih u periodu velike krize (2008–2012) smanjen za 43 odsto, a ukupna masa plata za 22 procenta, dok je u istom periodu masa dobiti povećana za 45,7 odsto, odnosno sa oko 34 na oko 49,5 milijardi dinara. Tako je masa dobiti vlasnika tih preduzeća dostigla oko 70 odsto zarada svih zaposlenih u posmatranim privatnim preduzećima u 2012. godini.

Zakon o radu, očigledno, nije bio velika smetnja za rast mase profita i za priliv stranih investicija u prethodnom periodu, kako je to primetio i ubedljivo obrazložio i profesor Jože Mencinger, jedan od najuglednijih slovenačkih i bivših jugoslovenskih ekonomista („Politika”, 23. jula). Isto se može zaključiti i na osnovu rezultata aprilske ankete među nemačkim kompanijama u Srbiji: čak 92 odsto nemačkih privrednika rekli su da bi ponovo zasnovali biznis u Srbiji, ne navodeći da je za takvu odluku neophodna promena Zakona o radu.

Novinar, bivši dugogodišnji glavni urednik „Jugoslovenskog pregleda”