Klisurama Đerdapa kroz istoriju

Brod „Akva star Maksim”, sa više od 60 gostiju i članova posade, otisnuo se nedavno sa pristaništa u Karađorđevoj ulici u Beogradu na plovidbu Dunavom, da uspostavi pre više godina prekinutu tradiciju krstarenja našim delom ove evropske reke.

Na polasku, na sunčanoj palubi broda čuveni ansambl „Daniluška” pevao je o Dunavu, reci koja definitivno, kod nas, nije iskorišćena u turističke svrhe.

Po sunčanom danu,plovili smo kraj Gročanskih ada, a kod Smedereva dočekao nas je brod sa „despotom Đurđem Brankovićem i Jerinom” u odeždama iz 15. veka. Delili su pozivnice za veče u tvrđavi i nudili zrna ranog grožđa. Dunavski pejzaži smenjivali su se brzo, pa od knjiga i štampe, pripremljenih za dokolicu, nije bilo ništa. Ramska tvrđava, pa Golubac, otvorili su nestvaran svet Nacionalnog parka „Đerdap”, kroz klisure „kazana”, kraj manastira, spomenika Trajanove table, kralja Decibela.

U predvečerje, iskrcali smo se u Tekiji, mestašcetu čuvenih alasa i majstora bućke, a zatim uronili u bazene luksuznog kladovskog hotela „Akva star Danjub”.

Sutradan je u planu bilo putovanje u selo Vratna, pored istoimenog manastira iz 14. veka (izlokanim drumom, što i nije baš dobra reklama za turizam, stigli smo do prirodnih kamenih mostova reke Vratna), a zatim i Rajačkih pimnica, vinarija starih više od 100 godina, od kojih je samo tridesetak u upotrebi, uz gozbu, obilje specijaliteta (vrganji, belmuš, jagnjetina) i vina ovog kraja.

Poslednji dan je bio još bogatiji razgledanjem: Lepenski vir i slučajnost, sreća za putnike, jer smo zatekli arheologa Biseniju Petrović, koja se prepoznala na fotografijama u postavci muzejai prisetila važnih trenutaka:

–Postojala su dva lokaliteta: Vlasac i Vir. Kao student prve godine arheologije, 1969. i 1970, u grupi profesora Dragoslava Srejovića, radila sam dve sezone na iskopavanju, a kasnije i na prenošenju Lepenskog vira sa prvobitne lokacije, kako ne bi bio potopljen. Više puta, studenti su podizali svog gurua, sa proučavanja planova i svaki put, ispostavilo se, nije bilo značajnih otkrića. Kolega je prisustvovao kada su iz dunavskog peska iščeprkali riboliku glavu pramajke, prvi pravi trag. Profesor Srejović je umoran izašao na dunavsku obalu i rekao: „E, sad ste stvarno našli istoriju”.

Usledio je odlazak do poznate etno-tačke „Kapetan Mišin breg” i galerije Žike Stefanovića, na jedan od najlepših vidikovaca Dunava, uz uživanje uz tradicionalnu vlašku muziku, jela(jaretina ispod sača, pohovana kopriva) i rakiju po receptu starom više od veka.

Razgledanje Viminacijuma upotpunila je priča profesora MiomiraKoraća o jednom od najvećih rimskih naselja na Dunavu, gde su otkopavanja zagarantovana još 300 godina, o rimskoj kući, mamutu Viki starom između 1,7 do 4,5 miliona godina, kao i poseta „podzemnom svetu” – rimskim grobovima i freskama iznutra, ali i gozba: dinje sa biberom, slane šljive, lubenice sa medom, jela senatora Rima.

Pri povratku u glavni grad usledila je večernja poseta Smederevskoj tvrđavi. Ponovo Đurđev i Jerinin grad, uz priče iz srednjeg veka o staklu iz Murana, kad to nisu imale mnoge evropske prestonice, plaćenom 11.000 zlatnika.

Dakle, imamo šta da ponudimo svetu za veličanstven odmor u Srbiji. Jer, šta je bolje od krstarenja drevnim Dunavom i putovanja kroz istoriju.

Ištvan Dekanj