Dan kada je Zemlja stala

Narušavanje klime na Zemlji jedna je od omiljenih tema mnogih holivudskih filmova u poslednje tri decenije. Od osamdesetih godina, kada je više počelo da se ukazuje na promene uslova življenja na planeti i kada su se uvećavali budžeti filmova i razvili specijalni efekti, reditelji su na velikom platnu ponudili mnoge verzije sumraka čovečanstva zbog promene klime.

Najkonkretniji je bio film „Dan posle sutra” Rolanda Emeriha iz 2004. godine, koji je razvio jednu od naučnih teorija da globalno zagrevanje vodi Zemlju u ledeno doba. Zbog zagrevanja i topljenja leda promeniće se severnoatlantska morska struja, uslediće obilne padavine, tornada, nagli pad temperature, a mećave će uvesti severnu hemisferu u novo ledeno doba.

Deceniju pre ovog filma, Kevin Kostner je u „Vodenom svetu” ponudio sliku zemlje posle topljenja leda. U jednom od najskupljih filmova devedesetih godina 20. veka, Kostner je junake smestio u uzavrelu trku za kopnom, pijaćom vodom, hranom i gorivom u nepreglednom morskom prostranstvu.

Filmovi „Dan kada je Zemlja stala” iz 1951. i rimejk iz 2008. u priču o promeni klime uveli su vanzemaljce koji bi došli da nas opomenu da povučemo ručnu i sačuvamo prirodne uslove u kojima živimo. S druge strane, u filmu „Put”, ekranizaciji istoimenog dela Kormaka Makartija, minimalistički a opominjući, odslikana je odiseja oca i sina posle globalnog otopljenja u SAD.

Ovi filmovi prikazali su tragične slike onoga što nas možda očekuje ukoliko nastavimo da narušavamo klimu. Jedan od sumornijih scenarija ponudio je Endrju Stenton 2008,u animiranom hitu „Voli”.U ovom crtaću pratili smo robota Volija koji sakuplja smeće na napuštenoj Zemlji, na kojoj više nema života. Kada upozna superrobota Iv i pronađe jedinu preživelu biljku, Voli će pokušati da na Zemlju vrati ljude iz svemira, sa ogromnog broda na kojem žive i ne rade ništa.

Više nego reditelji fikcija, temi promene klime posvećeni su dokumentaristi. Među mnogim dokumentarcima odskočila je „Neprijatna istina”Dejvisa Gugenhajma o opasnostima koje prete Zemlji i akcijama koje je organizovao Al Gor. Posle poraza na izborima 2000, Gor se posvetio problemima globalnog zagrevanja i krenuo na turneju, držeći predavanja širom SAD. Još kao potpredsednik SAD, Gor je imao važnu ulogu u nastanku sporazuma u Kjotu o ograničenju emisije štetnih gasova, koji – gle čuda – SAD još nisu potpisale. Survan porodičnim tragedijama, neuspehom Sporazuma iz Kjota i gubitkom izbora, Gor se zaželeo da osvesti građanstvo kada je reč o klimatskim promenama. Višegodišnji napori rezultirali su Gorovim osvajanjem Nobelove nagrade, a dokumentarac o njemu nagrađen je Oskarom.

I desetine drugih filmova ponudili su samo neke od priča kako bi se pojedinac suočavao s klimatskim promenama. Klimatolozi kritikuju filmove,ističući da su površni, često pretenciozni, naučno neosnovani i da imaju mnogo faktografskih grešaka. Reditelji se brane odgovorom da je film fikcija koja osnove priče crpi iz stvarnosti. Zarad zabave,a i zarade, to su izmaštane priče za veliko platno, čije bi realnije slike u prirodi izgledale surovije. Za film se kaže da je „veći od života”, ali ako ne budemo vodili računa o prirodi, postoji mogućnost da život u klimatskim promenama bude film „koji nikada ne bi mogao da bude snimljen”.

Na ovom tragu je i Kristofer Nolan, reditelj poslednje trilogije „Betmen” i dela „Početak”, koji je za novembar spremio film „Međuzvezdano” – o potrazi za novom planetom na kojoj je život moguć jer to na Zemlji promena klime više ne dozvoljava.

I. Aranđelović