Snovi počasnog srpskog konzula

Kefalonija, septembra – Od pre neki dan zastava Srbije vijori se na balkonu jedne kuće u centru Argostolija, "prestonice" grčkog ostrva Kefalonija, u Jonskom moru najvećeg. Ako vas neki vetar tamo donese, onda nije loše imati ovu adresu: Joanu Metaksa 5. Na ulazu je i tabla koja vam kaže da je u toj kući Konzulat Srbije. Počasni, ali konzulat. I tu je Viktor Ruhotas, naš konzul počasni i već godinama prvi čovek Društva grčko-srpskog prijateljstva na ostrvu koje ovoga leta, nažalost, nije bilo pošteđeno svih onih loših vesti iz Grčke – o vatrenim stihijama, ali i o jednom zemljotresu sa kakvim se nije šaliti. Tako barem mislimo mi pošteno "prodrmani" stranci. Domaći svet je na to navikao i manje se uzbuđuje.

U senci poznatih vesti o požarima koji besne odigrao se i dugo pripremani čin proglašenja Ruhotasa za počasnog konzula. Tako nešto dogodilo se jedino na Krfu. Zna se zašto prvo baš tamo, tamo nedaleko... Ovde malo južnije, gde takođe cveta limun žut, ovaj praznik prijateljstva proslavljan je nekoliko dana, mada znatno tiše nego što se htelo. Program su "režirali" događaji koji su za sobom ostavljali samo pepeo i – suze.

Inače, ova srpska priča konzula Viktora Ruhotasa davno je počela. Ukratko: on je u Beogradu, baš kao i njegov brat, završio studije stomatologije, zatim i specijalizaciju. Ukupno, proveo je tu 12 godina. I vratio se kući, na svoje ostrvo, a Srbiju... –  poneo u srcu. Na Kefaloniji je osnovao porodicu. Brat Panagis, međutim, postao je srpski zet, ostao u Beogradu, gde je poznat i kao Panta, samo što je životna staza odvela ovoga zubara u svet bankara. Viktor je ostao veran svom zanatu, otvorio je ordinaciju sa pogledom na more i u istu kuću, "na rivi", uselio je ovih dana i počasni konzulat koji pomalo podseća na mesto nekakve stalne postavke izložbe o Srbiji u stotinu šara.

Ovim lepim povodom u pravcu Kefalonije krenulo je nekoliko grupa gostiju sa severa i ne sluteći da će se Grčka krajem avgusta pretvoriti u ognjenu zemlju Evrope. Tek, tamo su stigli predsednici tri opštine u Srbiji koje imaju svoje gradove pobratime na ostrvu: Miloš Milošević (Šabac – Argostoli), Goran Lukačević (Voždovac – Liksuri) i Miliša Dinić (Sokobanja – Metaksata). Iz Atine je došla i naša ambasadorka Ljiljana Baćević. I još nekog našeg sveta bilo je tamo. Za kulturni program bili su zaduženi mladi pevači, tamburaši i plesači šabačkog "Abraševića", društva starog 102 godine, što često s ponosom ističe njegova predsednica Ljiljana Janković. Malo toga su, međutim, mogli pokazati. Vatre su pokvarile zabavu. Ali nisu ljubaznost domaćina. Goste su dočekivali: vladika kefalonijski Spiridon, načelnik okruga Kefalonija–Itaka Dionisios Georgatos, gradonačelnik Argostolija Georgos Cimilidos... Razmenjivane su tople reči i darovi... Radost i žalost bile su pomešane. U toku svečane ceremonije proglašenja počasnog konzula Srbije prisutni su ustali da minutom ćutanja izraze žalost zbog  postradalih u požarima.

Ovaj veliki most prijateljstva jedan stomatolog gradi već 13 godina. Na ostrvo je dovodio decu iz Srbije, prijatelje, umetnike – profesionalce i amatere..., a u suprotnom pravcu nisu putovali samo ljudi već i veliki tovari pomoći kad je bila najpotrebnija. Konzulat na Kefaloniji nije kraj ovog sna Viktora Ruhotasa. U njemu je i takozvana Srpska kuća u Argostoliju.

 – Obezbedio sam plac na lepom mestu. Mirjana Srećković i nekoliko kefalonijskih arhitekata uradili su projekat. Kuća je nacrtana, na papiru već postoji, i deo materijala nam je obećan, ali traže se sponzori, i grčki i srpski –  kaže i zabrinuto vrti glavom. – Ako sa tim ne požurimo, može se desiti da ćemo plac vraćati opštini.

Znajući čoveka i njegovu upornost, tešimo ga: "Možeš ti to Viktore. Imaš bre Pobednika, bre"!