Pad BDP Srbije 2014. za 0,5 odsto, u 2015. stagnacija

BEOGRAD – Narodna banka Srbije procenila je da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2014. zabeležiti pad od 0,5 odsto, a da će u 2015. godini stagnirati.

Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centralna banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godini nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim poplavama.

„Za razliku od cena, proizvodnja je u drugom tromesečju 2014. bila pogođena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede. Po proceni NBS, zbog štete koju su izazvale poplave, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto, desezonirano”, rekao je on.

U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5 odsto u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan.

„Očekujemo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subvencionisanih kredita privedi”, naveo je Hinić.

Kao i u prethodnoj projekciji NBS, doprinos potrošnje domaćinstava i države BDP-u ostaće negativan ove i sledeće godine zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.

Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći od onog koji je bio u prošloj projekciji i neutralisaće očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.

On je rekao da bi na rast neto izvoza sledeće godine trebalo da utiče dalji oporavak zone evra, a na rast investicija saniranje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.

Prema rečima Hinića, opravak zone evra u drugom tromesečju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani - u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1 odsto, a u 2015. od 1,6 odsto.

Upozorio je da rizik po započeti opravak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini. Dalje zaoštravanje geopolitičkih tenzija, prema rečima Hinića, moglo bi imati višestruko negativne posledice kako globalno, tako i lokalno.

„Globalno moguć je negativa uticaj prvenstveno na cene na svetskim robnim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove. Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smanjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala”, rekao je on.

NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9 odsto BDP.

Hinić je naveo da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u julu je bila 2,1 odsto.

„Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto puls minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama”, rekao je on, ističući da je kretanje inflacije ispod projekcije privremeno.

Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, domaća fiskalna kretanja i u manjoj meri na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone.

„U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena električne energije za 15 odsto doći četvrtom tromesečju. Pošto to poskupljenje nije potvrđeno, u slučaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju”, rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.

U toku drugog tromesečja preovlađivali su apresijacijski pritisci na dinar, usled pada premije rizika zemlje i povećanog ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti.

Hinić je dodao da je pored globalnih faktora, padu premije rizika zemlje doprinela je i najava dodatnih mera fiskalne konsolidacije.

Naveo je da je EMBI za Srbiju u prvoj dekadi juna bio snižen na 220 baznih poena što je nivo koji je poslednji put zabeležen u novembru 2007. godine.

„Sa druge strane na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačana geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih oscilacija kursa u drugom tromesečju NBS je intervenisala sa 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra”, rekao je Hinić.