Niska inflacija skliznula u deflaciju

Srpska ekonomija se pored izrazito niske inflacije po drugi put u ovoj godini suočila i sa deflacijom. Zvanična statistika je juče saopštila da je u julu deflacija iznosila 0,1 odsto. U martu je deflacija, koja se karakteriše kao opšti pad cena, iznosila 0,3 odsto.

Republički zavod za statistiku juče je saopštio da je godišnja inflacija u julu bila 2,1 odsto, dok su potrošačke cene u prvih sedam meseci povećane 1,8 odsto. Imajući u vidu da je inflacioni cilj Narodne banke Srbije za ovu godinu četiri, plus-minus 1,5 odsto, izvesno je da je dosadašnja inflacija ispod donje granice cilja od 2,5 odsto. Prošle godine NBS je ciljala isti koridor inflacije, a na kraju se rast potrošačkih cena zaustavio na 2,2 odsto što je bila rekordno niska inflacija, ali ispod donje granice projektovanog cilja.

Da li će nam se to opet dogoditi ove godine?

Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije kaže da je niska inflacija glavni razlog što je Narodna banka dozvolila da kurs pređe 117 dinara za jedan evro.

– Zbog niske inflacije nema opasnosti da slabljenje dinara ugrozi ciljanu inflaciju. U sličnim slučajevima ranije centralna banka je intervenisala na tržištu, a to poslednjih dana nije činila. Sem toga, slabljenje kursa odgovara punjenju budžeta. Ne očekujem da će inflacija u ovoj godini biti niska kao prethodne, delom zato što će se rast kursa preliti na cene, ali i zato što će država u drugoj polovini godine dozvoliti povećanje regulisanih cena. Samo poskupljenje struje od deset odsto povećava inflaciju za 0,5 procentnih poena – kaže Nikolić.

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević kaže da se u slučaju julske deflacije radi o sezonskim kolebanjima cena, koje su uobičajene za letnje mesece kada značajno padaju cene robe na pijacama. Kada se pogledaju podaci po vrstama robe i usluga vidi se da su cene hrane i pića manje za 1,6, obuće i odeće 0,6, a nameštaja 0,7 odsto. Kod odeće i obuće verovatne su sezonske rasprodaje i popusti kao rezultat znatno manje kupovine. Milićević dodaje da zabrinjava pad prodaje trajnih potrošnih dobara što ukazuje da se kupovna moć i dalje smanjuje. Prognoze govore da trenutno tražnja stagnira, odnosno trend kretanja je 0,5 odsto.

Na pitanje da li je niska inflacija razlog što je kurs dinara već 117, dinara za jedan evro Milićević kaže:

– Narodna banka definitivno vodi politiku stroge kontrole inflacije po cenu daljeg recesionog trenda, pada zaposlenih i ekonomske aktivnosti. Mislim da je politika nametnuta i da nema nikakih naznaka da NBS pređe na takozvanu proaktivnu monetarnu politiku. Kurs joj nije cilj u vođenju monetarne politike. Mislim da rast nominalnog kursa u poslednjih nekoliko nedelja nije povezan sa deflacionom politikom, ali bi bilo od koristi kada bi se obelodanili podaci sa deviznog tržišta. Postoje potencijalno veliki pritisci na tražnju od strane kompanija koje mogu izneti ostvarenu dobiti u Srbiji ili pak banke koje retrasferišu ostvarenu dobit ka svojim maticama, smatra Milićević.

Miroslav Prokopijević, naučni saradnik Centra za evropske studije, podseća na to da „dinar u poslednje dve godine nije pratio inflaciju”, zbog čega tvrdi da njegov blagi pad nije loš za srpsku privredu

– Inflacija od dva odsto nije mala, a ako pri tom dinar ne pada, onda devalviramo vrednost dolara i evra, što se loše odražava na naš izvoz,tako da nije rđavo da kurs podignemo za nivo inflacije – smatra Prokopijević.

On podseća da je inflacija u 2012. godini bila 12,2, a prošle godine 2,2 odsto. U poslednje tri godine oko 15 odsto. U odnosu na isti period dinar je oslabio za oko tri odsto, što znači da bi trebalo da padne za još 10 odsto. On, ipak, ne veruje da će vlasti dozvoliti toliki pad, ali upozorava na srpsku naviku da akumuliramo gubitke, a onda sve platimo odjednom.