Kako se uručuje rešenje o nadzoru zbog ebole

Putnike koji ovih dana stižu na Aerodrom „Nikola Tesla”, odmah po izlasku iz aviona ne čekaju nikakvi epidemiolozi u skafanderima, belim mantilima, sa maskama preko nosa i usta, ali su na snazi mere pooštrene kontrole sanitarnog nadzora, uvedene zbog pretnje da i u Srbiju stigne virus ebole, koji u četiri afričke zemlje hara još od početka proleća. Putnici beogradske vazdušne luke ovih dana zato prvo „dobar dan” čuju od inspektora Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja, iz Odseka za zdravstveni nadzor za granično područje Beograd. Danonoćno dežuraju po dva inspektora u civilnim odelima, ali sa jasnim obeležjima odseka, u pratnji pripadnika policije.

Kako za „Politiku” objašnjava dr Zoran Nikolić, epidemiolog po specijalnosti i šef ovog odseka, kontrolu prolaze sve osobe koje slete na aerodrom, bez obzira odakle stižu. Tamo gde se očekuju putnici sa tranzitnih, velikih aerodroma, kontrola i budnost je veća. U noći između četvrtka i petka inspektori su izdali i petnaesto rešenje o meri zdravstvenog nadzora, putniku iz Nigerije. Na beogradskom aerodromu postoji posebna zaštitna oprema, ali inspektori kažu da je nikada do sada nisu koristili, a nadaju se i da neće morati…

– Ovo nije ništa novo, već procedura koju sanitarna inspekcija na granici uobičajeno radi. Od početka godine izdali smo ukupno 478 rešenje o zdravstvenom nadzoru, a zbog ebole do sada samo 15. Našem nadzoru podležu svi putnici koji dolaze iz zemalja u kojima je proglašena neka epidemija. Zbog ebole su sada u fokusu četiri zemlje: Liberija, Nigerija, Gvineja i Sijera Leone. Ovu meru određujemo i zbog opasnosti od malarije, kolere i nekih drugih hemoragijskih groznica i bolesti – objašnjava dr Nikolić.

On kaže da su do sada rešenja nadzora zbog ebole uručena uglavnom građevinskim radnicima ili inženjerima i da među njima nema turista. Svi su srpski državljani, među njima ima i nekoliko žena.

– Neki od ovih putnika će se vratiti u Afriku. Pričaju da je situacija u Liberiji najproblematičnija, a najbolje organizovana zdravstvena služba je u Nigeriji. Putnici su nam stigli iz svih pomenutih zemalja – kaže dr Nikolić.

Miloš Janković, inspektor zadužen za kontrolu putnika, objašnjava da ovaj sanitarni nadzor ne pravi nikakve dodatne gužve, a rešenje se izda i brže nego što stigne prtljag, tako da nema razloga za nervozu. Putnici reaguju različito, neki su zadovoljni što država brine na ovaj način o zdravlju, ali ima i onih koju su prethodna dva, tri dana proveli na raznim aerodromima, pa negoduju.

– Dok obavljamo kratak razgovor sa putnikom da bismo saznali gde je bio, sa kim je živeo, da li se sretao se nekim obolelim, listamo pasoš, tražimo početnu destinaciju. Imamo mnogo iskustva i poznajemo velike tranzitne aerodrome preko kojih iz Afrike u Srbiju stiže 99 odsto putnika – objašnjavaju naši sagovornici.

Često se ovih dana mogu čuti pitanja zašto se ovi putnici ne stave odmah u karantin.

– U karantin se stavljaju osobe za koje postoji sumnja ili se zna da su u tim zemljama bili u kontaktu sa obolelima, ali ovi naši ljudi tamo nisu ni videli obolelog. Oni se zato stavljaju pod zdravstveni nadzor u maksimalnom trajanju od 21 dan, što znači da nemaju nikakve simptome, ali kako dolaze iz tog područja, potencijalno predstavljaju rizik. Oni su u svojoj kući i u obavezi su da se u određenom periodu javljaju nadležnim zdravstvenim ustanovama – objašnjava dr Nikolić.

Putnicima na svim letovima ka Africi i drugim ugroženim područjima inspektori dele posebne letke, sa odštampanim informacijama o simptomima ebole. Na beogradskom aerodromu postoji i posebna prostorija za izolaciju obolelih, a postoji i jedna veća prostorija. Ova prostorija je korišćena pre četiri i pet godina, kada su globalne pretnje bile epidemije virusa SARS, ali i ptičjeg i svinjskog gripa. Tada je i po 150 putnika odjednom stavljano pod zdravstveni nadzor, kada bi, na primer, avion pun naših građana doleteo iz Toronta gde je harao ptičji grip, a direktnim letom preko Londona, pa je i po desetak inspektora izdavalo rešenja.