Atomska greška u SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. septembra – Američke vlasti nastoje da uvere građane kako postoje i bezopasni nuklearni incidenti. Povod za takvo originalno rešenje je nedavna "zbrka" u kojoj je ovdašnji bombarder B-52 "greškom" prevezao sa severa na jug SAD šest atomskih bombi a da za takav delikatni transport "niko nije znao".

Kako su i zašto nuklearne glave prikačene na krstareće rakete koje su bile upućene iz Severne Dakote u Lujzijanu da bi tamo bile rashodovane još nije razjašnjeno. Predstavnici Pentagona tvrde da je tovar bio "bezopasan" jer je bio osiguran tako da nije mogao da se aktivira. Uveravaju, takođe, da atomske eksplozije ne bi bilo i da je avion doživeo udes.

Niko ne poriče, međutim, da je došlo do ozbiljnog propusta u ovdašnjem sistemu nuklearne bezbednosti. Čak ni piloti, navodi se, nisu znali da prevoze atomsko oružje. "Vašington post" izveštava i da je "bombarder 10 sati stajao na sletnoj pisti pre nego što su radnici otkrili da je natovaren atomskim glavama".

O rizičnoj odiseji su, saopštava se, obavešteni predsednik Džordž Buš i šef Pentagona Robert Gejts koji je naredio hitno ispitivanje svih okolnosti. S dužnosti su suspendovani, čuje se, akteri u "pogrešnom opremanju aviona".

Kao da je na sceni bio "najcrnji scenario" jer je "usred ratnog vremena izgubljena kontrola nad delom nuklearnog arsenala", prokomentarisao je specijalista Hans Kristensen iz vašingtonske Federacije američkih naučnika. Predstavnici obeju glavnih stranaka izrazili su, takođe, duboku zabrinutost zbog propusta u sistemu bezbednosti. Pojavile su se i slutnje da bi ta "greška" mogla da poveća međunarodno podozrenje prema SAD.

Do neobičnog nuklearnog incidenta je došlo, podsećaju posmatrači, baš u vreme kad Vašington vodi "globalni rat protiv terorizma" pri čemu mu je jedna od glavnih briga da "spreči da oružje za masovno uništavanje dođe u ruke ekstremista". I kad su širom SAD zavedene pojačane mere bezbednosti da se ne bi ponovio napad sličan terorističkom udaru izvedenom 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima. "Nikad se ovako nešto nije dogodilo i već decenijama smo mislili da se nikad neće ni dogoditi", izjavio je nadležni Edvard Marki iz demokratske većine u Kongresu. Sličnu zgranutost izrazili su i pojedinci iz Bušove Republikanske partije, prevazilazeći u ovom slučaju partijske netrpeljivosti u zahuktaloj kampanji za predsedničke i parlamentarne izbore. "Grešni" atomski prelet dogodio se, inače, još 30. avgusta ali je obelodanjen tek juče napisom u časopisu "Militari tajms" (koji nije glasilo organa vlasti). Let je, navodi se, trajao nešto više o tri sata a njegova detaljna maršruta kao ni potencijalna razornost tovara još nisu ponuđeni na uvid široj javnosti.