Desetkovanje komaraca – nemoguća misija

Ako je na „Bir festu” bilo pola miliona ljudi, sam Bog, ili možda pre đavo, zna koliko je tamo bilo komaraca. Sa festivala na Ušću posetioci su se vraćali sa toliko crvenih pečata na vratu da su izgledali kao da su im u poslednjem trenutku smaknuli omču. I ostali otkriveni delovi tela bili su im „istetovirani” ubodima. Ni povratak kući nije donosio nikakvo olakšanje. Jer, komaraca u našim domovima ima toliko da će pre oni napolje izbaciti nas nego mi njih. Ne pomažu ni spravice na koje nadležni upućuju kao na nužnu meru odbrane. Jedna čitateljka „Politike” požalila nam se da joj je šestogodišnji sin, uz dva rastvora protiv krilatih krvopija postavljena u njegovoj sobi, za manje od deset dana izboden četrdeset puta.

Gotovo je neverovatno da u proseku komaraca na području Beograda nema mnogo više nego što ih je bilo prethodnih godina. U urbanim sredinama, prema podacima Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, u jednoj klopci se za 12 sati uhvati 100 do 150 jedinki, što je otprilike tačno koliko je potrebno da se naloži suzbijanje. Ali, taj broj se održava bez obzira na uporna zaprašivanja sa zemlje, maltene na svakih nekoliko dana. Ni redovna „paljba” po njima ne uspeva da proredi rojeve dovoljno da se olakšanje oseća duže od nekoliko dana.

– Ranije su akcije iz aviona umirivale komarce na nekoliko nedelja, pa i mesec dana. Ove sezone efekat suzbijanja i iz vazduha i sa zemlje je kratkotrajan. Problem nije u preparatu, pošto koristimo isti kao i prethodnih godina. Pretpostavljam da je priroda ove sezone komarcima pružila idealne uslove za razmnožavanje, tako ih je nemoguće eliminisati onoliko brzo koliko se izležu – kaže Olja Vukićević, pomoćnica sekretara za zaštitu životne sredine.

Idealno za komarce, vreme je toliko promenljivo da onemogućava zaprašivanje iz vazduha, koje bi pobilo više napasti od tretmana sa zemlje. Preparati koji se izbacuju iz aviona postaju neupotrebljivi na previsokim ili preniskim temperaturama, na jakom vetru ili kiši. Nedeljama se ponavlja isti hidrometeorološki scenario: dan počinje temperaturom dovoljno visokom da podstiče komarce, onda padne kiša, što onemogući tretman i još ih potera u stanove.Odatle ih ne može isterati ništa. Druga velika otežavajuća okolnost je komunalni nered u Beogradu. Vlažni podrumi, burad puna vode iza kuće, bare u dvorištima i svakom ulegnuću kojih ima na pretek, gustiši i šibljici kraj reka, sve su to savršena staništa za komarce.

Kako navode u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, 2013. godine virusa zapadnog Nila je bilo u komarcima na čak 88 lokaliteta, dok je ovog leta registrovan na pet – u Kotežu, Surčinu, Velikim Crljenima, Busijama i Boleču. Vidi se to i po brojuobolelih od potencijalno smrtonosne groznice, od koje je jedna Beograđanka preminula krajem jula.

Ovog leta bi, zbog visokih temperatura, sezona komaraca, pribojavaju se stručnjaci, mogla da se produži i do kraja septembra, ako ne i da uđe u oktobar.