Ko krije otrovne zgrade u Beogradu

Građevinska direkcija Srbije (GDS), koja je izgradila „smrdljive zgrade” u novobeogradskoj Ulici Mileve Marić-Ajnštajn, iz čijih zidova isparava toksični fenol, već danima odbija da otkrije u kojim još stambenim objektima postoji ista opasnost po stanare. Zamenik direktora te ustanove, Mirko Petrović, izjavio je prošle nedelje da fenol isparava iz zidova još najmanje šest zgrada u Beogradu. Ni tada ni juče u GDS-u nisu hteli da odgovore „Politici” na pitanje gde se nalaze te zgrade, uz opravdanje da ih nisu oni sagradili. Kako su naveli: „Navođenje imena drugih investitora u javnosti nije obaveza direkcije”.

„Politika” je uverena da bilo kojoj instituciji, naročito državnoj, kakva je  spomenuta direkcija, mora biti obaveza da otkrije sve što zna o potencijalnoj opasnosti po zdravlje. Čak i ako nemaju tu obavezu prema celokupnoj javnosti, svakako je imaju prema stanarima zgrada koje su, možda, otrovne kao i one u Mileve Marić-Ajnštajn.

Gotovo sve porodice iz 220 stanova u „smrdljivim zgradama” u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn prinudno su se iselile dok se ne zaustavi isparavanje potencijalno kancerogenog fenola iz njihovih zidova. U Beogradu postoji još šest zgrada čiji su stanari možda u istoj opasnosti, ali ni ne znaju da bi trebalo da pobegnu. Jer, Građevinska direkcija Srbije (GDS) ne otkriva adrese tih zdanja.

Mirko Petrović, zamenik direktora GDS-a, prošle nedelje je izjavio da u gradu postoji još najmanje šest zgrada u kojima se oseća smrad. Njihovi zidovi su takođe premazivani oplatolom za koji GDS, doduše još bez dokaza, sumnja da je izvor isparenja. „Politika” je od GDS-a posle Petrovićeve izjave zatražila lokacije tih zgrada, ali su odbili da ih dostave, uz obrazloženje da te objekte nisu sazidali oni nego drugi investitori. Naveli su da su kompletnu dokumentaciju dostavili državnim inspekcijama – tržišnoj, ekološkoj, sanitarnoj i građevinskoj.

U jednoj od tih inspekcija kažu da se u zvaničnoj prijavi govori jedino o zgradama u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn, odnosno da su one jedine za koje je GDS zatražio da se provere. U dopisu koji je toj inspekciji stigao uz prijavu, neformalno, spomenuto je samo to da isti problem navodno postoji u zgradama u ulicama Džona Kenedija, Prote Mateje i Radivoja Koraća. Brojevi tih objekata nisu precizirani.

Građevinska direkcija Srbije ni juče nije htela da otkrije gde se nalaze preostale zgrade za koje tvrde da njihovi stanari trpe iste muke kao oni iz Ulice Mileve Marić-Ajnštajn.

– Mi smo saopštili do kojih smo saznanja došli u razgovoru sa drugim investitorima, što ukazuje da je problem širi i da prevazilazi okvire Direkcije. Sve informacije do kojih smo došli prosleđene su nadležnim institucijama koje treba da ispitaju slučaj, što je naša zakonska obaveza. Navođenje imena drugih investitora u javnosti nije obaveza Direkcije. Istražni organi rade svoj deo posla, a na svakom investitoru je odluka da li želi da istupi u javnost ili ne – navode u GDS-u.

Rodoljub Šabić kaže da ne može da se izjašnjava o tome da li podaci kojima raspolaže GDS spadaju u informacije od javnog značaja, za koje je on poverenik. Ali, kako je napomenuo, ne želi ništa da kaže samo zato kako ne bi prejudicirao svoju odluku, pošto očekuje da mu uputimo žalbu zbog odbijanja GDS-a da nam otkrije svoja saznanja.