Đoković: Velja je zlatan momak

Od izveštača „Žurnala”

Njujork – Na pomen Velimira Stjepanovića, lice Novaka Đokovića se razvuklo u osmeh. Očigledno da je dvostruki šampion Evrope u plivanju ostavio snažan utisak na najboljeg tenisera na svetu koji je rano jutros igrao meč četvrtfinala na Ju-Es openu protiv Endija Mareja.

– Pitajte šta god vas zanima. Velja je sjajan mladić i sportista, zlatan momak – rekao je Novak.

– Da li ste pratili njegovo učešće na Evropskom prvenstvu u Berlinu?

– Naravno da jesam. Nažalost u Americi nisam mogao to da gledam uživo, ali sam ispratio Veljin podvig. Ponosan sam kao i svi u Srbiji na njegov uspeh. Znam da je još kao junior beležio sjajne rezultate i nagoveštavao veliki potencijal. Sada je u Berlinu zablistao i u najjačoj konkurenciji. Osvojio je dva zlata, a do trona je stigao tako što je pobeđivao svetske i olimpijske šampione. Zaslužio je sve što mu se dešava, jer znam koliko je naporno radio za to – kaže Đoković.

– Velimira poznajete i lično?

– Upoznali smo se tokom turnira u Dubaiju, gde on i živi, ja mislim pre tri ili četiri godine. Došao je sa roditeljima. To je jedna izuzetno ljubazna i fina porodica, koja gaji prave vrednosti i koja je sa obe noge na zemlji. Bilo mi je pravo zadovoljstvo da razgovaram sa njima. Velimir je pokupio sve najbolje od njih. Pošten, fin, skroman, ljubazan. Sigurno ću ih videti u Dubaiju sledeće godine i jedva čekam taj susret.

– Tokom Olimpijskih igara u Londonu 2012. pre finalne trke na 200 delfin Velimir nam je ispričao da ste ga pozvali telefonom da mu poželite sreću. Taj poziv mu je mnogo značio.

– Velja me zvao da dođem da gledam finale. Međutim, u tom trenutku sam imao obaveze na teniskom turniru. Najmanje što sam mogao da uradim bilo je da ga pozovem. Razgovarali smo nekih desetak minuta. Hteo sam da ga rasteretim pritiska i da ga podržim. Znam da je u finalu bio šesti, što je za jednog debitanta na najvećoj smotri svetskog sporta bio ogroman uspeh. Dečko je stvarno veliki borac sa karakterom pobednika. Uveren sam da su zlata iz Nemačke samo najava još većih uspeha.

– Koliko vam znači što vas većina srpskih sportista vidi kao uzor i što od vas traži savet? Da li osećate odgovornost zbog toga?

– Odgovornost svakako postoji, ali nije to najvažnije osećanje. Za mene je to pre svega čast i privilegija. Pokušavam da pružim valjan savet ako me neko nešto pita. Iako smo na primer Velja i ja iz različitih sportova, psihički pristup je manje više isti. Svi moramo da se nosimo sa pritiskom, očekivanjima, razočarenjima. Najlepši je osećaj kada možete da prenesete svoje znanje i iskustvo nekom mlađem – istakao je Đoković.

Dugo godina Srbija je bila poznata po uspesima u kolektivnim sportovima. U poslednje vreme pojedinačni sportovi dolaze sve više do izražaja.

– Slažem se da imamo sjajne pojedince. U atletici Ivanu Španović, Bekrića, Jelaču, u plivanju Stjepanovića koji je nasledio Čavića, strelci oduvek imaju vrhunska ostvarenja, tu su i kajakaši, o tenisu i da ne govorim. Radujem se svakom uspehu. S obzirom na to kako smo mala zemlja i sa kakvim se problemima suočavamo rezultati u sportu su neverovatni – kaže Đoković.