Ђоковић: Веља је златан момак

Од извештача „Журнала”

Њујорк – На помен Велимира Стјепановића, лице Новака Ђоковића се развукло у осмех. Очигледно да је двоструки шампион Европе у пливању оставио снажан утисак на најбољег тенисера на свету који је рано јутрос играо меч четвртфинала на Ју-Ес опену против Ендија Мареја.

– Питајте шта год вас занима. Веља је сјајан младић и спортиста, златан момак – рекао је Новак.

– Да ли сте пратили његово учешће на Европском првенству у Берлину?

– Наравно да јесам. Нажалост у Америци нисам могао то да гледам уживо, али сам испратио Вељин подвиг. Поносан сам као и сви у Србији на његов успех. Знам да је још као јуниор бележио сјајне резултате и наговештавао велики потенцијал. Сада је у Берлину заблистао и у најјачој конкуренцији. Освојио је два злата, а до трона је стигао тако што је побеђивао светске и олимпијске шампионе. Заслужио је све што му се дешава, јер знам колико је напорно радио за то – каже Ђоковић.

– Велимира познајете и лично?

– Упознали смо се током турнира у Дубаију, где он и живи, ја мислим пре три или четири године. Дошао је са родитељима. То је једна изузетно љубазна и фина породица, која гаји праве вредности и која је са обе ноге на земљи. Било ми је право задовољство да разговарам са њима. Велимир је покупио све најбоље од њих. Поштен, фин, скроман, љубазан. Сигурно ћу их видети у Дубаију следеће године и једва чекам тај сусрет.

– Током Олимпијских игара у Лондону 2012. пре финалне трке на 200 делфин Велимир нам је испричао да сте га позвали телефоном да му пожелите срећу. Тај позив му је много значио.

– Веља ме звао да дођем да гледам финале. Међутим, у том тренутку сам имао обавезе на тениском турниру. Најмање што сам могао да урадим било је да га позовем. Разговарали смо неких десетак минута. Хтео сам да га растеретим притиска и да га подржим. Знам да је у финалу био шести, што је за једног дебитанта на највећој смотри светског спорта био огроман успех. Дечко је стварно велики борац са карактером победника. Уверен сам да су злата из Немачке само најава још већих успеха.

– Колико вам значи што вас већина српских спортиста види као узор и што од вас тражи савет? Да ли осећате одговорност због тога?

– Одговорност свакако постоји, али није то најважније осећање. За мене је то пре свега част и привилегија. Покушавам да пружим ваљан савет ако ме неко нешто пита. Иако смо на пример Веља и ја из различитих спортова, психички приступ је мање више исти. Сви морамо да се носимо са притиском, очекивањима, разочарењима. Најлепши је осећај када можете да пренесете своје знање и искуство неком млађем – истакао је Ђоковић.

Дуго година Србија је била позната по успесима у колективним спортовима. У последње време појединачни спортови долазе све више до изражаја.

– Слажем се да имамо сјајне појединце. У атлетици Ивану Шпановић, Бекрића, Јелачу, у пливању Стјепановића који је наследио Чавића, стрелци одувек имају врхунска остварења, ту су и кајакаши, о тенису и да не говорим. Радујем се сваком успеху. С обзиром на то како смо мала земља и са каквим се проблемима суочавамо резултати у спорту су невероватни – каже Ђоковић.