Baci pušku

Klaudija Šifer albanske političke scene na Kosovu, zamenica premijera u Prištini, gospođa Edita Tahiri založila se pre nekoliko dana za „mentalnu reformu” srpskog društva, valjda i cele srpske nacije. Povod za taj njen javni apel upućen građanima Srbije bila je izjava premijera Srbije Aleksandra Vučića kako srpski policajci i žandarmi u Kopnenoj zoni bezbednosti neće više deset puta pozivati „goste sa Kosova” da bace pušku, kao što je to bilo prilikom nedavnog slučaja kada je ubijen, odnosno poginuo, pripadnik srpske žandarmerije Stevan Sinđelić. Kako je srpska strana najavila da će ubuduće procedura pozivanja da se baci puška biti i podzakonskim aktima skraćena, to se gospođa Tahiri sada i javno jako zabrinula.

Naime, ona se verovatno pribojava da će neki srpski policajac, ili žandarm u Kopnenoj zoni bezbednosti, „goste sa Kosova”, koji se zateknu u krađi naše šume, ili nekih drugih stvari, pozivati samo jednom da bace pušku. Gospođa Tahiri to smatra „kršenjem dobrosusedskih odnosa i kršenjem Briselskog sporazuma o slobodnoj cirkulaciji ljudi, robe i ideja”.

To bi prema njoj značilo da kada kradljivci stoke, šume, ili nekih drugih stvari pređu administrativnu liniju između Kosova i centralne Srbije, i još su usput naoružani „kalašnjikovima“, treba da od srpske strane budu tretirani kao dobrodošli gosti, koji su eto stigli u kopnenu zonu bezbednosti kod nas da malo šenluče i usput naseku nešto drva. Ide zima, a deca treba da se greju. Pa da ih poslužimo kafom i rahatlukom...

Zato bi svim tim tako naoružanim i dragim gostima prvo trebalo uputiti upozorenje da stanu, zatim krajnje ljubazno da ih zamolimo da prime naše pismeno upozorenje da to što rade nije u redu, jer nije evropski krasti tuđu šumu i stoku, pa ako pristanu da prime to pismeno upozorenje, odnosno molbu, kao drugi korak treba ih opet zamoliti da odlože oružje. Ne da bace pušku, to je pregruba naredba i zvuči onako preteće i militaristički, uostalom to vređa muško i vojničko dostojanstvo konjokradica i šumokradica. Osim toga i nije u duhu slobodne cirkulacije ljudi i ideja na evropskim i ovim područjima, a i ne uklapa se u „mentalne reforme” koje nam tako velikodušno nudi, takoreći zahteva, gospođa Edita Tahiri. Nije Srbija Divlji zapad gde se za krađu šume ili konja odmah pucalo i vešalo. A ne, mi smo civilizovana Evropa, a ono je bilo u Americi. Nekada.

Zapravo, kad bolje razmislim, ja znam zašto volim puške, ali ne znam šta gospođa Tahiri vidi u pištolju, ili pušci...