Sreća u domu Adamića

Zasavica – Sedmočlana porodica Adamić konačno je zajedno: braći i sestrama u rodnoj Zasavici pridružila se njihova najmlađa sestra, troipogodišnja Ljubica, na kratko doduše, jer već u ponedeljak mora na novu kontrolu u bečku AKH kliniku, gde joj je pre godinu dana presađeno srce.

I dok trčkara po dvorištu i gura veliki plastični automobil, Ljubica ne mari za posetioce koji su došli da je vide. Radoznala je i nestrpljiva da istraži okolinu – za nju je ovde sve novo.

Ne pamti da je baš u tom dvorištu napravila prve korake, da je iz rodne kuće kao hitan slučaj pretprošle zime odneta u bečku AKH kliniku, da joj je život visio o koncu... Bila je tada isuviše mala.

Ne seća se ni da su joj prošlog proleća ugrađene dve mehaničke pumpe koje su privremeno zamenile njeno teško obolelo srce, ni neizvesnosti i straha njene porodice dok su svi iščekivali da li će se pronaći davalac srca koje će joj spasti život. Daleko iza nje sada su i petomesečna veštačka koma, operacija, dugotrajni oporavak, ponovno učenje da hoda, jede čvrstu hranu...

Dok se spretno penje uz stepenice i utrčava u skromnu kuću na korak za njom su starija braća i sestre. Prate šta radi i čuvaju je. Osmeh na njihovim i licima roditelja Katice i Šimija otkriva sreću i veliko olakšanje, jer njihova mezimica je opet sa njima u rodnom mestu.

– Maštala sam o ovom trenutku, da dođemo kući. Skoro dve godine sam provela u Beču sa Ljubicom, bila uz nju u bolnici. Sve to je bilo strašno, ali nada da će se izlečiti nije me napuštala. Mislim da smo uspeli i hvala svima koji su nam pomogli – priča za „Politiku” Katica Adamić, Ljubičina majka.

Samo nekoliko puta od januara prošle godine Katica je došla u rodnu Zasavicu, bukvalno na po jedan dan, da vidi i zagrli svoju stariju decu. A onda se opet vraćala u Beč Ljubici. Dok je tata Šimi sve ovo vreme živeo na relaciji Austrija–Srbija i nastojao da bude uz bolesno dete, brine o porodici u Zasavici i pritom zaradi novac za sve njih, najstarija Šimijeva i Katičina ćerka Tamara (16), učenica drugog razreda srednje škole, preuzela je brigu o sestri i braći i o domaćinstvu.

– Najstarija sam i znala sam da moram da pomognem majci i ocu, jer je Ljubica bila veoma loše. Čuvala sam braću i sestru, pomagala oko zadataka, škole, vodila računa o kući. Svi smo išli u istu smenu, što nam je takođe puno značilo. Najsrećnija sam što je Ljubica sa nama, ali i kada vidim da su mama i tata ponovo srećni – kaže Tamara.

Dragan (9) se ne odvaja od Ljubice, dodaje joj igračke, loptu, gde god da ona krene prati je u stopu. Otac mu objašnjava da ne mora toliko da brine, jer mu je sestra sada zdrava, sme i da sedne, padne, ništa joj neće biti.

– Ne mogu da nađem reči da opišem moju sreću. Jedva sam čekao da se vrati, da budemo zajedno, da se igramo – priča Dragan.

Danijel (12) i Dragana (15) takođe su brižni oko sestrice. Ništa ne sme da joj nedostaje, kaže Dragana i objašnjava da je cela porodica želela samo jedno – da Ljubica ozdravi.

– Ona je danas zdravo dete i sve je kako treba, zato našoj sreći nema kraja – objašnjava Dragana.

Ljubici je dijagnoza postavljena posle infarkta koji je doživela kao tromesečna beba: bolovala je od teškog oblika restriktivne kardiomiopatije. Lekari su roditeljima rekli da u Srbiji ne postoji način da se pomogne devojčici. Od tog trenutka Šimi i njegova porodica činili su sve kako bi prikupili 120.000 evra koliko je koštala transplantacija srca u bečkoj bolnici. Bila je to trka sa vremenom, novac je prikupljan više od godinu i po dana, a Ljubičino zdravstveno stanje pogoršavalo se iz dana u dan. U akciju su se uključili i glumci, pevači i druge poznate ličnosti. Lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić lično je doneo donaciju od 10.000 evra, dar SNS-a, Adamićima. Novac je, srećom, prikupljen na vreme.

– Neizmerno smo zahvalni svima koji su pomogli. Želimo da im kažemo da je naša Ljubica sada dobro, da znaju gde je otišla njihova pomoć i da smo zahvaljujući svim ljudima dobre volje spasli jedan dečji život – kaže Šimi Adamić.

Od velikog broja onih koji su došli da je obiđu i fotografišu Ljubica se umorila i poželela da spava. Utočište je pronašla u majčinom krilu dok su se braća i sestre nadvili nad njom. Dodavali su joj igračke, pokazivali fotografije. Bilo je vreme za nezaobilaznu terapiju i san, kako bi kasnije nastavila da istražuje svet oko sebe.

Tata Šimi objašnjava da će već sutra Ljubica otići na Zlatibor, po savetu austrijskih i nemačkih lekara. Boraviće tamo nekoliko dana, a onda opet odlazi u Beč na redovnu kontrolu. Ljubičin oporavak teče odlično, ali je još dug put pred njom i njenom porodicom.