Festivali mi danas nisu potrebni

Leskovac – Sticajem okolnosti, u istoj sali u kojoj je pre više od 20 godina u Leskovcu gostovao njen suprug Karlo Metikoš, u ponedeljak koncert je održala slavna hrvatska i jugoslovenska pevačica Josipa Lisac. Pevala je na poziv organizatora Međunarodnog filmskog festivala „Lajf”, posvećenog rediteljima sa prostora bivše Jugoslavije.

Svestrana umetnica došla je u Leskovac, bez obzira na to što i posle 53 godine koliko traje njena karijera (ako se za početak podrazumeva 1961. kada je počela da peva u dečjem horu), ima pune ruke posla. Samo tokom ovog leta, recimo, pevala je u Novom Mestu, Opatiji, Makarskoj, Kotoru, Dubrovniku, Supetru, Malom Lošinju..., a čekaju je koncerti u Amsterdamu 21. septembra i šest dana kasnije u Sarajevu.

Ovo je bilo njeno drugo gostovanje u Leskovcu, mada, kako je Josipa Lisac priznala, nikako „ne može dozvati u sećanje” njen prvi nastup u gradu roštilja. Podsetimo, bilo je to pre raspada SFRJ, kada je pevala u Hali sportova u Leskovcu.

U pauzi probe pred nastup u leskovačkom klubu „Safir” izdvojila je i nekoliko minuta za susret sa novinarima. Na pitanje kako toliko dugo istrajava u raznim žarnovima muzike, a ogledala se i na filmu i na pozorišnim daskama, odgovorila je:

– Sve skupa je muzika. Muzika je moj život i moja strast. Kroz ljubav prema muzici mogu da se uverim koliko je snažna moja muzikalnost i kako mogu da prodrem u sve te muzičke izražaje.

Dodala je da se muzička produkcija na prostorima bivše Jugoslavije menjala, da postoje ljudi koji i sada, kao i nekada, rade kvalitetno, ali da se danas to radi čisto produkcijski.

– Ipak, drugačije se radilo nekada, kada smo bili u zajednici – rekla je pevačica.

Na pitanje šta danas najčešće peva, odgovorila je:

– Sve pevam, ono što je poznato. Uvek donosim sve ono što imam i što delim, sve ono što sam radila od svoje 18. godine u bivšoj Jugoslaviji, gde sam razvijala svoju karijeru koja je poznata. Gostujući u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu... naprosto ponudim pesme i vidim da su dobro primljene.

Josipa Lisac se dotakla i muzičkih festivala koji su joj, kako je istakla, u početku značili, ali joj više nisu zanimljivi.

– Festivali su mi bili zanimljivi u početku moje karijere, ali posle ne. Imala sam 18, 19, 20 godina kada su festivali mogli nešto da mi pruže. Ipak, to je grupno takmičenje, tu je mnogo muzičara različitih profila. Dominirala je zabavna muzika, a ja sam htela malo da odem u rok, pop, džez sfere, u krajnjoj liniji u etno, u tradicionalnu narodnu pesmu iz svakog kraja. Festivali mogu da posluže samo da se marketinški pojavite, ali oni mi danas nisu potrebni.

Za svoju muziku i poruke koje njom šalje pevačica je rekla da svako dobije onu poruku koja ga zanima, ako želi nešto da takne, dodirne, da prepozna neke trenutke svog života, možda neke reči ili tonove.

– Ja uvek imam neku muzičku misiju, da dođem i da pružim nešto što je načinjeno, što se rodilo, što živi. Drago mi je da moje pesme žive i danas, a „rodile” su se pre 40 godina. Prošle godine je bilo 40 godina od izlaska albuma „Dnevnik jedne ljubavi”. To je raritet, egzemplar, da se slavi godišnjica jednog dela. Ljudi obično slave svoje rođendane, slave, godišnjice rada, a ja sam, zahvaljujući svom menadžment timu, proslavila delo koje je nastao pre 40 godina – zaključila je Josipa Lisac.