I završi se primirje...

Pre godinu i po dana Zvezdan Terzić je, po povratku u našu javnost, pozvao da se Tomislav Karadžić izvuče iz fotelje predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Pobunjenik je, inače, bio u toj fotelji, pre nego što je zbog više sile abdicirao, a pre njega je u njoj sedeo baš Karadžić. Poziv na svrgavanje je bio upućen kao vapaj da se konačno pomogne našem fudbalu da krene napred.

U sveti rat za fudbalsku pravdu protiv Karadžića je, u njegovom drugom mandatu, često pozivala i Crvena zvezda. Tadašnje rukovodstvo je u njega upiralo prstom kao na glavnog krivca za svoje višegodišnje nezadovoljavajuće rezultate.

Neke sudijske odluke na utakmici Partizan – Novi Pazar (4:3), u prvom kolu prošlog prvenstva, Zvezdi, čije se rukovodstvo u međuvremenu preko noći potpuno promenilo, bile su očigledan dokaz da se „odozgo” pomaže njenom jedinom suparniku. Započela je i simboličnu borbu protiv predsednika FSS kašnjenjem svojih utakmica od pet minuta. Njoj su se priključili još neki klubovi.

Karadžić se opirao, ali ga je neko ko ima uticaja na njega, posavetovao da ne tera mak na konac i on je saopštio da će u decembru, po završetku jesenjeg dela sezone, da podnese ostavku.

Međutim, to se nije dogodilo, a Crvena zvezda i njeni saveznici su prestali da prozivaju, vređaju i prete Karadžiću. I predsednik saveza je prestao da proziva, vređa i preti Zvezdinim ljudima.

Primirje je obeleženo produženjem mandata Karadžiću, izborom Terzića, tada predsednika OFK Beograda, za predsednika Zajednice superligaša i ponudom Crvenoj zvezdi da njen čovek bude potpredsednika saveza. Obe suprotstavljene strane su odluke Skupštine FSS od 18. marta tumačile na svoj način, ali je izgledalo da je došlo do pomirenja. Čak su počeli da izmenjuju učtive, pa i pohvalne reči.

Ipak, nije bilo sve mirno. Partizan je već u prvom prolećnom kolu izgubio prvo mesto i počeo je da radi ono zbog čega se minulih godina podsmevao Crvenoj zvezdi. Počeo je da izdaje saopštenja da je oštećen, pokraden i slično. Utakmice „crno-belih” su proticale uz poklič da ne daju titulu.

Počela je nova sezona i primirje je trajalo do prve utakmice na kojoj jedan od „večitih rivala” nije osvojio sva tri boda. U petom kolu Zvezdin meč u Kruševcu se završio 0:0, a ona je osula drvlje i kamenje na sudiju Santrača što nije dosudio penale za nju. Njen trener je digao glas na svoj način, Terzić, koji je u međuvremenu prešao u Crvenu zvezdu i postao njen glavni operativac, a praktično i vlast (predsednik kluba još nije izabran) na svoj, Upravni odbor takođe na svoj. „Crveno-beli” su počeli ponovo da gađaju predsednika saveza starim optužbama – radi protiv njih i nanosi štetu našem fudbalu u celini.

I Karadžić je odgovorio kao i ranije.

I mi ponovo slušamo najgore reči kojima uspešno ocrnjuju u javnosti jedni druge. I, u isto vreme, predstavljaju sami sebe kao mesiju našeg fudbala.

O svemu onome što, mimo „krađe u Kruševcu”, stavljaju na dušu predsedniku saveza, Zvezdini ljudi su znali i pre „Santračevih grehova”. A kad neko digne glas tek kad njega zaboli, to, ipak, pokazuje da mu opšti interesi služe da u njih zavije svoje.

Karadžić, takođe, tek kad bude meta, priseti se svih „smrtnih grehova” koje su počinili oni koji ga gađaju. A do tada mu to nije smetalo.

Sukob može da se završi brutalno tako što će jedna strana da pobedi. U prednosti su oni iz Zvezde, jer ne samo što nemaju šta da izgube (nisu na udaru njihovi trenutni položaji), a čak i ako Karadžić i ovoga puta ostane na vlasti, mogu ponovo da pokušaju.

Može da se dogodi i da vuk bude site, a i da ovce ostanu na broju. Kao proletos.

Šteta je što naši fudbalski Mrnjavčevići toliko snage troše da se međusobno pomore. I pošto ne biraju reči, a verovatno ni sredstva, to još više srozava naš fudbal.

Ne gase se postojeći požari, nego se podmeću novi. Ne lome se koplja oko toga kako da se reši koji problem (liga nam je slaba od raspada one Jugoslavije, igrališta nemoguća da se dobro igra, klubovi zaduženi do guše, dovodimo strance za selektore, bezbednost i udobnost u gledalištu na najnižoj tački, itd), već na kome će carstvo.

A ono je takvo da izaziva sažaljenje. Kad se uporedi šta je kod nas fudbal bio nekada, a šta sad.

Ivan Cvetković