Nemačka u afričkom ogledalu

Nemačka kancelarka Angela Merkel otišla je u Afriku da u ime Nemačke, EU i G-8, okrene novi list u odnosima sa Crnim kontinentom. Slučajnost je htela da istovremeno iz Nemačke put Podsahare krenu još dve, odvojene nemačke "delegacije" namerene da izravnaju stare afričke račune. Ambiciozna poseta Merkelove Africi neočekivano se poklopila sa novim otvaranjem mučnih i nezavršenih poglavlja nemačke istorije.

Istog dana kada je Merkelova dotakla afričko tle u Adis Abebi, 11 članova familije nemačkog generala Lotara fon Trote stiglo je u  Vindhuk da se izvini potomcima žrtvama genocida koji je njihov predak naredio oktobra 1904. godine u pustinji Kalahari.

Uz Merkelovu, i klan generala koji je elitnim nemačkim trupama za podršku svojevremeno naredio "istrebljenje plemena Herero", u Pretoriju je stigao kurir nemačkog ministarstva pravde sa poverljivom molbom.

Posle višegodišnje istrage o mutnim poslovima moćne kompanije Tisen-Krup oko prodaje fregata južnoafričkoj vojsci krajem 20. veka, nemačko ministarstvo je baš prošle nedelje zatražilo od vlade u Pretoriji da pokrenu zajedničku istragu o potkupljivanju vrha nove vlasti zemlje Rta dobre nade. Južnoafrički predsednik Tabo Mbeki, jedan od tri domaćina Merkelove na njenoj prvoj zvaničnoj turneji po Africi, "bio bi važan sagovornik međudržavne istrage o podmićivanju kupaca nemačkih fregata", stoji u poverljivom dokumentu nemačkog ministarstva pravosuđa koji je preneo nedeljnik "Vikli mejl i gardijan" iz Johanesburga.

Porodična poseta Fon Trotinih i poziv Mbekijevoj vladi da se uključi u istragu o mutnim poslovima nemačkih oružara, dodatno su zamrsili  misiju Angele Merkel.

Što se Merkelove tiče, ona kao i njen prethodnik Šreder, nisu uvrstili Namibiju u svoj itinerer i pored osvedočenog priznavanja Berlina da Nemačka sa Namibijom neguje "specijalne odnose". Nemačka je od sticanja nezavisnosti Namibije 1990. najveći strani donator ogromne pustinjske države na jugozapadu Afrike (Berlin je Vindhuku do sada odobrio preko 600 miliona evra pomoći za razvoj). Država koja je od 1887. do 1914. bila nemačka kolonija nikada nije dobila zvanično izvinjenje niti obeštećenje od Berlina za Fon Trotino ciljano istrebljenje 65.000 pripadnika plemena Herero u bici kod Vartemberga oktobra 1904. Odluka klana Fon Trota da ovog vikenda prisustvuju obeležavanju masakra na namibijskoj visoravni Vartemberg i tamo se javno izvini za pretkov zločin bacila je senku na posetu kancelarke u Africi, ocenili su uticajni krugovi u Namibiji.

"Pokušavajući da gradi nove odnose sa Afrikom, Evropa opet dokazuje neosetljivost prema sopstvenom učešću u današnjem položaju Crnog kontinenta. Šta potomci koljača Lotara fon Trote traže u Namibiji, sem da ponovo sprovode taktiku zavadi pa vladaj. Ako se drznu da odu do groblja na Vartembergu, Fon Trotinim naslednicima bilo bi bolje da povedu sopstveno obezbeđenje, jer odatle i ne moraju da se vrate živi", zapretio je u namibijskom parlamentu Kuaima Riruako, vrhovni poglavica plemena Herero.

Molba nemačkog ministarstva pravosuđa, pristigla Mbekijevoj vladi u nezgodan čas, pred susret sa Angelom Merkel doprinela je uzdržanom prijemu nemačke kancelarke u zemlji Rta dobre nade, ocenila je afrička štampa.

Merkelova srdačan prijem može očekivati u Liberiji: u razgovoru sa predsednicom te zapadnoafričke države Helen Sirlif Džouns kancelarka bi sa najvećom lakoćom iznela predloge sa kojima je krenula na put. "Novo obećanje izdašne razvojne pomoći, zalaganje za poštovanje zapadnjačkog shvatanja prava u Africi, insistiranje da se ’plavi šlemovi’ što pre pošalju u Darfur" gospođa Sirlif Džouns će u nedelju čuti. Nemačko ministarstvo pravosuđa poslalo je – pre dolaska Merkelove u Liberiju upit i tamošnjim vlastima da temeljno provere poslovanje nekoliko kompanija koje su registrovane u toj zemlji, a odavno posluju sa sumnjivim firmama u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Južnoafričkoj Republici.