Crna Gora dobija sporazum sa EU

Najmlađa država Starog kontinenta Crna Gora u ponedeljak 15. oktobra u Luksemburgu potpisuje sa Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kakav su, pre nje, sa EU već zaključile Hrvatska, Makedonija i Albanija. Očekuje se da će sledeća biti Srbija, možda već do kraja ove godine, a onda preostaje da i BiH, kao poslednja od zemalja zapadnog Balkana, stupi u prvi ugovorni odnos s EU.

Potpisivanje SSP veliki je uspeh za vladu u Podgorici, svakako i podstrek procesu evropske integracije celog regiona, prenose domaće i strane agencije ocene briselskih zvaničnika, koji istovremeno upozoravaju da Crna Gora, "bivša jugoslovenska republika sa 620.000 stanovnika", još nije ispunila svoje obaveze bez kojih neće moći dalje u pridruživanju EU. Pre svega, ističu, nije usvojila novi ustav, usklađen sa standardima Unije, i to će morati što pre da učini, poštujući razumevanje koje je EU pokazala za Crnu Goru kao "mladu demokratiju kojoj je potrebno vremena da se stabilizuje".

Drugo sporno pitanje jeste korišćenje evra kao crnogorske valute. Ministri finansija EU su u saopštenju pripremljenom za njihovo današnje zasedanje u Luksemburgu naglasili da je jednostrano uvođenje evra nespojivo sa postojećim zakonima i propisima EU, kojima je predviđeno da se zajednička valuta Unije u nekoj zemlji primeni tek nakon složenog procesa "strukturnog usaglašavanja u multilateralnom okviru", piše ugledni "Fajnenšel tajms".

Konačnu ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za uvođenje evra daje Evropska centralna banka u Frankfurtu. Pored ostalog, to znači da budžetski deficit zemlje mora biti ispod tri odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), da javni dug ne sme premašiti 60 odsto BDP-a, kao i da se inflacija mora kretati u ravni proseka tri najniže stope rasta cena među članicama EU koje imaju evro.

U Evropskoj komisiji (EK), doduše, smatraju da je Crna Gora uglavnom već ispunila ta merila, pa će najverovatnije samo biti izvršen snažan pritisak da crnogorske vlasti ispune i ostale uslove za "ozvaničenje" evra kao nacionalne valute. Strani mediji podsećaju da se evro koristi i na Kosovu, u južnoj srpskoj pokrajini koja "pokušava da stekne nezavisnost".

Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović ocenila je juče da svojevremeno uvođenje evra (2002. godine) kao zvanične valute u Crnoj Gori neće napraviti problem u procesu njenog integrisanja u EU. "Pitanje monetarne politike smo rešili tokom pregovora sa EU o SSP", rekla je Đurovićeva novinarima.

Prema analizi EK, najveći izazov za vlasti u Podgorici biće osposobljavanje državne uprave za sprovođenje reformi i odredbi Sporazuma, ali će Crna Gora u naredne dve godine za to dobiti oko 30 miliona evra godišnje podrške iz novog programa pomoći EU zapadnom Balkanu, IPA.

Drugi ključni zadatak za Crnu Goru posle potpisivanja SSP jeste jačanje nezavisnog sudstva i borba protiv korupcije, ocenila je juče šefica delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope Doris Pak za podgoričku "Republiku". Ona nije želela da govori o rokovima za naredne faze, poručujući da zvaničnici ne treba da potenciraju datume.