Arigona, zbirno ime za deportacije

ANALIZA VESTI
Rasprave o sudbinama stranih državljana proglašenih nepoželjnim podelile su Austriju. Slučaj maloletne Arigone Zogaj, izbeglice sa Kosova – deportacija njene cele porodice, na osnovu proizvoljnog tumačenja zakona o strancima u nadležnoj policijskoj službi i ministarstvu – podstakla je žestoka sučeljavanja među političkim strankama, i u tamošnjoj javnosti, oko (postojeće) prakse proterivanja stranaca – neprihvatljive sa zakonske i socijalne tačke gledišta, a i po principu humanosti.

Sudbina stranaca, prevashodno azilanata, kojima je odbijen zahtev za ostanak, za dodelu trajnog boravka, bez zakonske osnove i podloge, razmatrana je u četvrtak i pred austrijskim parlamentom. U diskusiju se, neočekivano, umešao i predsednik republike Hajnc Fišer. Iz njegovog obraćanja javnosti proizišlo je nešto što u minulim diskusijama nije glasno izgovarano – Arigona je zbirno ime za zlehude deportacije.

"Nije ovde reč samo o Arigoni, već o hiljadama slučajeva, o hiljadama sudbina, o licima za koje bi morale da važe norme pravne države, kao i za svakog građanina Austrije, u duhu zagarantovanog principa jednakosti", rekao je austrijski predsednik.

Ogledalo licemerja

Arigona Zogaj, petnaestogodišnja devojčica sa Kosova, koja o Austriji više zna nego o svojoj postojbini – onde je provela detinjstvo i stasala u mladu devojku – pretila je pismom i video-snimkom da će izvršiti samoubistvo ukoliko njeni roditelji ne budu vraćeni u Austriju. Porodica Zogaj deportovana je prethodno, posle dugog vremena provedenog u austrijskom azilu, na Kosovo i Metohiju – uz izričito i nedvosmisleno odobravanje tog koraka od predstavnika Unmika. 

Arigonina sudbina okupila je humanistički nastrojene pojedince i nevladine organizacije u protestu protiv prakse aktuelne vlasti. Sa druge strane, mobilisani su zagovarači takozvane čvrste linije, kojom se sprovodi plan u delo da samo najbolji među najboljima među prisutnim strancima zaslužuju o(p)stanak u alpskoj zemlji.

U potonjim raspravama izišla je bruka na videlo – polemika je, poput ogledala, odslikala dimenzije postojećeg licemerja. Tako je javna ustanova, zvanična austrijska radio-televizija ORF – koja uprkos načelu prihvatanja privatizacije i slobodnog nadmetanja i dalje drži monopol u svojim rukama – objavila "anonimno" dostavljeni video-snimak u kome Arigona preti samoubistvom. Iskoristila ga je da bi pokrenula kampanju protiv nadležnog ministra Gintera Platera, tvrdeći da je u stotinama sličnih slučajeva drugačije reagovao – prebačeno mu je da se rukovodio ličnim nahođenjem i simpatijama... 

Sa druge strane, ORF-u je prebačeno da je "kreirao" sadržaj informacija u cilju povećanja stope gledanosti. Naknadno je utvrđeno da video-informacija o Arigoni nije došla iz anonimne ruke, već da su urednici ORF-a prethodno ponudili "uslugu" – ukoliko Arigona prihvati predviđeni scenario – da pred gledaocima zapreti samoubistvom.

Samovolja nadležnih

Posle pojavljivanja predsednika republike Hajnca Fišera u javnosti, u svim aktuelnim raspravama pokrenuto je pitanje odgovornosti nadležnih. Diskusija se svodi na činjenicu da su bezbednosni organi vukli poteze u raskoraku sa demokratsko-političkim načelima zemlje. Postoji i opravdana sumnja da je policija kad je o strancima reč kršila Ustav, po nalogu iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

U međuvremenu je obelodanjeno da su sporne odluke nadležnih organa donesene na osnovu tajnog "priručnika", kojim je policiji savetovano kako, kada i kakve odluke da donose o strancima. Priručnik je i ranije pominjan. U liberalnim medijima prozvan je "tajnim naređenjem za egzekuciju bezvrednih stranaca". Nadležno ministarstvo, međutim, tvrdilo je da takav pravilnik ne postoji. Ali, kada su savesni činovnici, zbog griže savesti, prosledili dokaze o postojanju priručnika, došlo je do političke rasprave.