Priznanjem Kosova promovisan zakon džungle

Avio-inženjer, glumac, pozorišni reditelj, pisac, novinar, filolog, istoričar, diplomata, nemoguće je nabrojati sve profesije novog otpravnika poslova ambasade Španije. Injigo Ramirez de Aro Valdes u Beograd je stigao sa mesta atašea za kulturu pri španskom konzulatu u Njujorku, gde je sa velikim uspehom sve svoje profesije uklopio u poziv diplomate. Namerava da svoje renesansno shvatanje diplomatije sa istim žarom primeni na Beograd, koji ga je oduševio već na prvi pogled. „Želim posebno da se pozabavim svim onim društvenim tkanjima koja spajaju dve zemlje, a mogu se finansirati samo iz državnog budžeta jer nisu profitabilne”, kaže Ramirez de Aro, koji inače potiče iz aristokratske porodice i ima titulu markiza de Kasasa en Afrika, što ga, čini se, dodatno podstiče na nekonvencionalno ponašanje i mišljenje. Ne krije da je protivnik monoteizma, iako je osnovno obrazovanje stekao u jezuitskim školama, a njegovi pozorišni komadi, izvođeni u Španiji, Lisabonu, Parizu, Njujorku, izazivaju oštre proteste desničara.

No, prvo o čemu se mora razgovarati sa novim visokim predstavnikom sa Iberijskog poluostrva jeste situacija u Španiji, separatistički pokret u Kataloniji, sličnosti i razlike sa situacijom u Srbiji, čiju južnu pokrajinu Španija neće da prizna kao nezavisnu državu.

Desetine hiljada ljudi izašlo je preksinoć na trgove i ulice u Kataloniji. Oni su protestovali protiv odluke Ustavnog suda Španije da suspenduje dekret o referendumu o nezavisnosti Katalonije koji je zakazan za 9. novembar. Šta će se dogoditi u Španiji, da li će separatistički pokret u Kataloniji dodatno narasti posle ove suspenzije?

Poslednjih godina katalonski nacionalizam je narastao najviše zbog ekonomske krize, ali se ne može dozvoliti da populistički entuzijazam diriguje demokratijom. Demokratijom upravljaju norme i zakoni, a ne ulica. Ustav Španije je vrlo jasan, njime se ne predviđa da deo zemlje dekretom odluči da sprovede referendum o otcepljenju. Zato je dužnost centralne vlasti da se pozove na Ustav i reši tu situaciju po zakonu.

Da li će Madrid uspeti da na demokratski način reši ovu situaciju?

Hoće sigurno jer ulični pokreti su samo jedan mali deo stanovništva, oni ne predstavljaju Kataloniju. Vlada Katalonije mora da ispoštuje Ustav koji važi za sve građane Španije podjednako. On možda može da se reformiše, ali ne sme da se krši. Kao što ne možeš kao pojedinac da pokradeš nekoga pod izgovorom da je pokradeni veliki bogataš, tako ne možeš da kršiš zakon zato što ti se on ne dopada.

Da li i vi uočavate sličnost između ovoga što se sada dešava u Kataloniji i onoga kako se Kosovo pripremalo za otcepljenje?

Na Kosovu je unilateralno proglašena nezavisnost. SAD i druge zemlje prihvatile su i podržale ovu unilateralnu deklaraciju. Španija je duboko uverena da je to ogromna greška. Sada se vidi do čega takva greška može da dovede. Pogledajte samo šta se dešava u Siriji i Iraku.

Da li i vi uočavate dvostruke aršine kada se govori o poštovanju odredbi međunarodnog prava?

Španija negoduje zbog toga što iste one zemlje koje prihvataju i podržavaju nezavisnost Kosova ne prihvataju druge unilateralne proklamacije nezavisnosti. To nam se čini kao hipokrizija, kontradikcija. Sledi i logično pitanje: ako ste prihvatili da se razbije Srbija, i pokušavate da stvorite nezavisno Kosovo, zašto onda ne prihvatate da se ta nepostojeća samoproklamovana tvorevina podeli?

Vlast u Barseloni, čini se, nema nikakvu međunarodnu podršku?

To je još jedna bitna razlika između ova dva separatizma. Mi smo se u Madridu zaprepastili što su SAD i druge zemlje priznale Kosovo. Ta ogromna kontradikcija verovatno proizlazi iz prethodnih godina i činjenice da su Srbi u tom filmu bili proglašeni za loše momke koje je trebalo kazniti.

Katalonski seperatizam nema podršku i neće je ni imati.

Jeste li sigurni u to?

Jesam. Jer bi međunarodna podrška separatizmu u ovom slučaju stvorila opštu nestabilnost. To nema veze sa zdravim razumom. Katalonija uživa autonomiju, slobodu i demokratiju. Kada govorimo o nabujalom separatizmu, treba znati da se on sastoji samo iz nacionalističkih simbola i građenja emocija na populističkoj retorici koja je u suštini krajnje reakcionarna.

Ali zar i EU ne upada stalno u sve veće kontradikcije? Sve se češće napominje da Srbija treba praktično da prizna unilateralno proklamovanu tvorevinu da bi napredovala u evrointegracijama.

To je pritisak koji dolazi iz velikog broja zemalja EU, u koje ne spadaju Španija i još četiri zemlje članice EU. Mi smo protiv toga da unilateralna deklaracija može da se podrži ili prihvati, i to zbog principa, koji se mora poštovati svuda. Unilateralnom deklaracijom se nigde ne mogu menjati granice. Ako se dopusti da se to jednom uradi, nastaje zakon džungle. Sa Kosovom smo već ušli u tu vladavinu zakona džungle.