Velika greška što Srbija sa Hrvatskom nije primljena u EU

„Iz regiona zapadnog Balkana prvo će Srbija u Evropsku uniju. Čitao sam razne materijale Evropske komisije i sasvim je jasno da Komisija misli da je Srbija sledeća članica EU. Pri tome je jako je važno da ona bude na koloseku, da se bavi problemima pridruživanja Uniji da ima institute s kojima treba promišljati o problemima, kao što su problemi regija, nezaposlenosti”, kaže Dušan Šiđanski, specijalni savetnik Žoze Manuela Baroza, odlazećeg predsednika EK i počasni predsednik Evropskog kulturnog centra. U razgovoru za „Politiku”, kaže da je bila velika greška što Srbija sa Hrvatskom nije primljena u EU.

Naš sagovornik, koga mnogi ubrajaju među najznačajnije Srbe u dijaspori, učesnik je Bezbednosnog foruma koji se ovih dana održava u Beogradu. On misli i da ne treba čekati pet godina na proširenje EU, a da je zbog krize u evrozoni potrebno ići ka formiranju političke unije, u kojoj bi mogla da se obnovi cela infrastruktura Unije. „Tada se neće misliti da je Grčka neka periferija u Evropi”, objašnjava on.

Sledeće nedelje Štefan File trebalo bi da izađe sa izveštajem o napretku Srbije u prethodnih godinu dana. Da li očekujete da će File predložiti otvaranje prvih poglavlja u decembru, kako sada neki spekulišu?

Sa Barozom, mi smo gurali da to bude što pre. Trudimo se da se to zna pre nego što on ode. On odlazi 31. oktobra, a hteo bi da pomogne i Srbiji i Švajcarskoj, jer zna o čemu se radi s obzirom da je deset godina na tom mestu. Ja sam bio pored njega, trudio se da mu pomognem, da mu objasnim, da vidim mnoge naše političare i da njima, takođe, objasnim stvari, pa se onda nadam da će to biti što pre.

Ne može se reći ništa preciznije oko toga?

Ne, ne može se reći. File, takođe, odlazi 31. oktobra. Mislim da bi dobro bilo da on to završi pre nego što ode.

Koje će oblasti u izveštaju biti pozitivno ocenjene, a koje će dobiti negativnu ocenu?

To je jako teško reći. Lakše je reći šta će biti negativno – pravosuđe, sud, autonomija suda, korupcija... Pozitivna ocena će u svakom slučaju biti za generalnu poziciju Srbije prema EU.

A kad je reč o Kosovu?

Predlagao sam im da se napravi konfederacija između Srbije i Kosova i da ta konfederacija bude pod okriljem EU. Pa, koliko ćemo država da imamo u Evropi? Regije se bude i hoće sve da postanu države. To je ludost. Postojala je Jugoslavija, koju smo rasparčali, a sad će možda svi unutra (u EU), da se opet nađu zajedno. S Barozom sam već razgovarao o tome da ima isuviše mnogo država. Ne može Evropska komisija pod tim uslovima da nastavi rad. Nju će činiti jedna manja grupa ljudi, možda 12, 15 njih, što je predviđeno u Lisabonu. Inače, velika je greška bila da se Srbija ostavi van EU. Trebalo je da se to zajedno uradi sa Hrvatskom, da se pokaže i jednima i drugima da je to zajednička stvar.

Pa, zar vi niste bili u prilici da utičete na to?

Nisam mogao da utičem i zbog toga mi je žao, što se tiče Srbije, a u nekom smislu i Švajcarske, kao i Rusije, gde je napravljena velika greška. Ne možete vi u isti koš da stavite Rusiju s drugima.

Na Forumu ste izjavili da je EU napravila grešku, zato što je Rusiju praktično okrenula Aziji. U čemu se ogleda ta greška?

Problem je u tome što izgleda da Amerikanci i EU imaju istu politiku, a sasvim su im različiti interesi. Amerika ima dva odsto razmene sa Rusijom, dok je Rusija treći partner ekonomije EU. Evropa je najveći investitor tamo. I sad se pravi konfrontacija u kojoj sankcijama gubimo tu mogućnost i ideju da Rusija bude veliki partner Evrope u saradnji sa drugim zemljama, kao i da Evropa i Rusija garantuju tu saradnju zajedno.

Johanes Han, novi komesar za susedstvo i pregovore o proširenju, rekao je da u narednih pet godina neće biti pridruživanja EU. Da li to znači da Srbija onda može da računa na 2020. kao godinu članstva u EU?

To je jako teško odrediti. To zavisi i od Evrope i od Srbije. Mislim, inače, da je premijer Srbije, koji je rekao da za još pet godina nećemo postati članica EU, napravio malu političku grešku. Sa ove strane to ne treba da se prihvati kao nešto što je definitivno. Već – hajde da nastupimo, da vidimo kako ćemo ići s pregovorima i da onda rešavamo kada će Srbija ući u EU.

Kako inače ocenjujete odnose u regionu?

Nisu baš tako pozitivni kao što su neki predstavnici govorili. Ima i dalje problema. Tu je i problem obrazovanja. Kad analizirate školovanje male dece i gledate istoriju koju oni uče, vidite da je, recimo, na Kosovu Srbin prvi neprijatelj. Mi smo, takođe, pogrešili u Evropi što sa obrazovanjem mladih nismo počeli od početka, da znaju da su Evropljani i da čovek može da bude i Srbin i Evropljanin, a da to nije kontradiktorno. Deca moraju da nauče da imaju poštovanje za druge.

Pa, kada bi onda ceo region zapadne Evrope mogao da se nađe u EU?

To ne mogu da kažem. Šteta bi bila da ne uđu zajedno, ali nemaju svi kapacitete za to.