Buš: Želimo li da izbegnemo svetski rat

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. oktobra – Do trećeg svetskog rata moglo bi da dođe iako svi koji bi mogli da ga pokrenu tvrde da rade na učvršćenju međunarodnog mira. Ovakva slutnja proizlazi iz jučerašnjeg razgovora američkog predsednika Džordža Buša s novinarima u Beloj kući.

Povod za novi globalni lom bi, po njemu, bio Teheran. Grad – gde je 1943. održana konferencija vođa SAD, Rusije i Britanije za utvrđivanje završne strategije protiv nacističke Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu. I – u kome je upravo boravio Vladimir Putin (kao prvi moskovski lider u takvoj poseti, posle Staljinovog ondašnjeg susreta s Ruzveltom i Čerčilom) gde je na njegov predlog samit pet kaspijskih zemalja, u kome je učestvovao, usvojio deklaraciju da nijedna ne dopusti da neka država izvan tog kvinteta iskoristi njihove teritorije za napad na neku od njih.

Ruski predsednik je, kažu, pri tom imao u vidu verzije da bi SAD mogle da vojno intervenišu u Iranu, ali je Buš samo dan kasnije stvari postavio drugačije – da bi Iran mogao da izazove prvi svetski sukob u 21. veku. Ako se Iran, čiji je lider rekao da želi da uništi Izrael, domogne atomskog oružja to bi bila ozbiljna pretnja svetskom miru – rekao je šef Bele kuće. I naglasio da – "ako želimo da izbegnemo treći svetski rat, treba da onemogućimo Iran da se nuklearno naoruža".

Buš je rekao da će od Putina zatražiti razjašnjenje izjave da "nema dokaza da Iran želi da napravi atomsku bombu", odolevši da u seriji pitanja o odnosima između njega i ruskog predsednika kaže išta što bi narušilo famu da među njima postoji "razumevanje u razlikama". Podsećajući na njihove ranije susrete, rekao je da oni jedan s drugim otvoreno razgovaraju i iznose neslaganja (na primer: da je "smanjena sloboda štampe u Rusiji" i da je "Amerika pogrešila u Iraku") ali da to "nije dovelo do raskida odnosa", da je to "dobra diplomatija" i da su odnosi s Moskvom "složeni ali važni".

Novinari su ga pitali i da li je razočaran što će Putin (za koga se procenjuje da će s mesta predsednika preći na funkciju premijera) ostati na vlasti i kad on ode s vlasti, Buš je odgovorio posredno – da on (Buš) "sprintuje ka kraju mandata" (u januaru 2009. godine) i da je Putinu rekao da posle toga "može da ga nađe u Krofordu", na porodičnom ranču u Teksasu.

Upadljivo je da oba lidera ne prozivaju poimence jedan drugoga, iako su odnosi između njihovih zemalja takvi da pojedini eksperti govore o "predznacima novog hladnog rata". Za diplomatiju su potrebni dobri odnosi na najvišem nivou – obrazložio je Buš, kome analitičari zameraju da je dugo "zanemarivao diplomatiju koja uzima u obzir i mišljenja drugih zemalja", time "narušio prestiž SAD" i "otvorio put drugim silama da povećaju svoj međunarodni uticaj".

Vašington je upravo sebi povećao "diplomatske komplikacije" – konstatuju hroničari. Zbog puštanja u opticaj kongresne rezolucije o "genocidu Otomanske imperije nad Jermenima 1915. godine, Turska se naljutila toliko da je najavila da će potkresati vojne odnose sa Amerikom i, protivno njenim željama, početi da goni kurdske gerilce i po Iraku, što bi samo još više moglo da pogorša tamošnju situaciju. Davanje, u prisustvu Buša, Zlatne kongresne medalje izbeglom tibetanskom dalaj-lami, razbesnelo je Kinu koja smatra da je to potez u prilog "vođi separatista", iako on tvrdi da ne želi nezavisnost već samo "značajnu autonomiju" te pokrajine.

Šef Bele kuće pokušao je da ublaži oba ta gneva. Nada se da sporna rezolucija o genocidu neće proći i poziva Turke da ne intervenišu na tlu Iraka, a ujedno je Pekingu poručio da je u novi kontakt s dalaj-lamom stupio zato što ga "obožava" i zato što se "uvek zalaže za poštovanje verskih sloboda".

Kad se sve navedeno ima u vidu, proizlazi da Vašington ponovo nailazi na povećane probleme u odnosima s važnim međunarodnim akterima. Taman je popravio veze s Parizom i Berlinom, poremećene zbog napada na Irak, ali je upao u nevolje s Moskvom, Ankarom, pa i s Pekingom. A dok traje košmar u Iraku, kao novi "neodložni problemi" pojavljuju se Iran, Mjanmar, jačanje Al Kaide i talibana u Avganistanu, uz već hroničnu krizu između Izraelaca i Palestinaca...