Nobelova nagrada izumiteljima LED sijalice

Bez izuma trojice naučnika, juče nagrađenih Nobelovom nagradom za fiziku, štedljive sijalice kakve danas koristimo ne bi mogle da postoje. Japanski fizičari Isamu Akasaki (85) i Hiroši Amano (54) i Amerikanac Šudži Nakamura (60) dobili su prestižno priznanje za pronalazak diode koja emituje plavu svetlost, a bez koje LED sijalice ne bi mogle da emituju belu svetlost. Diode koje emituju crvenu i zelenu svetlost proizvedene su još šezdesetih godina prošlog veka, ali su ovi naučnici svojim izumom početkom devedesetih pokrenuli transformaciju svetlosne tehnologije, što mnoge velike kompanije nisu uspele uprkos upornim nastojanjima.

„Pronalazak LED lampi doneo je čovečanstvu dugotrajniji i efikasniji svetlosni izvor”, navodi se u saopštenju Švedske kraljevske akademije nauka koja dodeljuje nagradu vrednu 1,1 miliona dolara.

Novi izvor svetlosti je efikasniji, štedljiviji, čistiji i doprinosi boljem kvalitetu života miliona ljudi širom sveta. LED sijalice traju duže i troše manje od običnih sijalica i fluorescentnih lampi, a daju i jaču svetlost.

Koristeći istu količinu energije, LED sijalice proizvode četiri puta više svetlosti nego fluorescentne i skoro 20 puta više svetla od običnih sijalica. Takođe, LED lampe traju 10 puta duže od fluorescentnih ili stotinu puta duže od običnih. Značajan je i njihov doprinos očuvanju resursa Zemlje, budući da se četvrtina svetske potrošnje električne energije koristi za osvetljenje.

Kako je napisano u pratećem objašnjenju akademije, kao što su sijalice sa užarenim vlaknom bile glavni izvor veštačke svetlosti u prethodnom veku, tako će 21. vek biti vek LED lampi.

Za oko milijardu i po ljudi na planeti koji nemaju električni priključak štedljive sijalice mogle bi da poprave kvalitet života zahvaljujući tome što mogu da se napajaju iz jeftinih lokalnih solarnih izvora.

Ceremonija uručenja nagrada za dobitnike u svim kategorijama – nauka, književnost i mir, biće upriličena u decembru.

----------------------------------

Nobelova nagrada za fiziku u brojevima

2 žene su dobile priznanje – Marija Kiri i Marija Gepert Majer

2 puta je nagradu dobio isti naučnik (Džon Bardin) 

4 puta su nagrađeni otac i sin

6 puta nisu dodeljene

25 godina je imao najmlađi dobitnik Lorens Brag

29 puta je bilo troje nagrađenih

31 put nagradu su delila dva dobitnika

47 puta laureat je bio pojedinac

55 godina je prosečna starost dobitnika 

88 godina imao je najstariji dobitnik Rejmond Dejvis Džunior

107 puta su dodeljene

198 ljudi dobilo je Nobelovu nagradu za fiziku

A. M.