Sport izuzet iz zakona EU

Na sednici u Lisabonu lideri 27 zemalja Evropske unije odlučili su da priznaju "specijalnu prirodu sporta", a to znači da se radno zakonodavstvo neće primenjivati i na sportiste i da će međunarodne sportske federacije i dalje samostalno uređivati odnose u ovoj oblasti. Slučajevi kakav je bio "Bosmanovo pravilo" više neće ljuljati temelje sporta. Zbog toga je Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK),  dogovor postignut u Lisabonu nazvao "istorijskim korakom".

" Olimpijski pokret se borio za posebnu zakonsku osnovu za sport u Evropskoj uniji više od 12 godina, jer sport nije samo još jedna ekonomska aktivnost. Priznanje specifičnosti sporta ojačaće njegovu ulogu u Evropi i mogu da kažem da je vredelo biti istrajan", izjavio je Rog.

Suština lisabonskog dogovora, kada je sport u pitanju, je da sportske organizacije mogu samostalno shodno potrebama samog sporta i sportista da regulišu pravila ponašanja u ovoj oblasti, od sopstvenih pravila u borbi protiv dopinga ili korupcije, do principa solidarnosti koji ne važe u ekonomiji slobodnog tržišta.

Lisabonski dogovor na osnovu kojeg će krajem decembra biti potpisan zvaničan ugovor skinuo je teret sa pleća mnogim čelnicima međunarodnih i evropskih sportskih federacija, pre svega u sportskim igrama, ukinuvši pretnju otvaranja sportskog tržišta na principima slobodnog protoka roba, kapitala i radne snage, čime bi se ukinula i ograničenja o broju stranaca koji mogu da igraju u nekom klubu.

Zbog toga je i Sep Blater, predsednik Svetske fudbalske federacije (FIFA) odmah pozdravio lisabonski dogovor.

"To je veoma bitno za upravljanje u sportu, a posebno fudbalu ", rekao je Blater koji se oštro suprotstavljao tretiranju fudbalera kao ostalih radnika, čime bi evropski klubovi bili preplavljeni strancima. Zbog toga bi mladi evropski fudbaleri sve teže dobijali šansu za dokazivanje i to bi znatno oslabilo snagu fudbalske Evrope.

Zbog toga je Blater isticao da fudbaleri nisu "radnici već umetnici", a odluku iz Lisabona pozdravio je i Mišel Platini, predsednik Evropske fudbalske asocijacije (UEFA), koji je nedavno apelovao na vlade zemalja Evropske Unije da zaštite fudbal od pogubnog "malignog i sveprisutnog uticaja novca", aludirajući na grupu "G-14" u kojoj su (sada ih je 18) najmoćniji evropski fudbalski klubovi. Ovi klubovi, predvođeni Realom, Mančester junajtedom, Bajernom i Milanom, tražili su od vlada evropskih zemalja da ignorišu Platinijevo pismo uz obrazloženje da bi svako "izuzimanje sportskih federacija od zajedničkih principa nacionalnih i evropskih zakona bio opasan presedan".