„Avanti” prevaranti

Nemac Robert Harting, najbolji bacač diska današnjice, izuzeo je sebe iz izbora Međunarodne atletske federacije za naziv najboljeg atletičara sveta 2014. godine. Harting ne želi ni posredno da se takmiči sa prevarantima, a jedan njegov rival za ovo laskavo priznanje Amerikanac Džastin Getlin je dva puta bio kažnjen zbog korišćenja dopinga…

Na stranu to što bi Harting da zaista želi da bude principijelan morao da odustane od mnogih takmičenja u bacanju diska na velikoj sceni, jer među njegovim rivalima ima dosta povratnika sa izdržavanju kazne zbog korišćenja zabranjenih stimulativnih sredstava, ali njegov čin skreće pažnju na muški sprint u kojem, s izuzetkom svetskog rekordera Jamajčanina Juseina Bolta vladaju trkači koji su bar jednom uhvaćeni s rukom u tegli s zabranjenim slatkišima (Tajson Gej, Johan Blejk, Asafa Pauel), a 32-godišnji Getlin dva puta.

Prvi put, 2001. kažnjen je dvogodišnjom zabranom učešća na međunarodnim takmičenjima zbog korišćenja amfetamina, a on se branio da taj „lek” koristi još od detinjstva i da mu je prepisan zbog problema sa pažnjom, posebno na školskim časovima. Kazna mu je prepolovljena i Getlin je zavladao svetskim sprintom, postao je olimpijski šampion na 100 m u Atini 2004. svetski prvak na 100 i 200 m u Helsinkiju 2005, izjednačio je svetski rekord Asafe Pauela (9,77) u Dohi 2006…

A, onda je ponovo uhvaćen u dopingu, tada zbog testosterona, a otežavajuća činjenica bila je to što mu je trener bio Trevor Grejem, poznat po doping skandalima. Getlin je zbog drugog prekršaja trebalo da dobije doživotnu zabranu bavljenja atletikom, ali zbog saradnje u istražnom postupku ona mu je zamenjena osmogodišnjim isključenjem iz atletskih zbivanja. Međutim, kako to obično biva, ubrzo mu je prepolovljena (svetski rekord mu je brisan) i on se 2010. vratio na stazu.

U Londonu na Olimpijskim igrama osvojio je bronzu sa novim ličnim rekordom od 9,79 sekundi, a ove godine popravio ga je na 9,77 (peti rezultat svih vremena), postavio je šest od sedam najbržih rezultata u sezoni na 100 m (od 9,87 do 9,77) sekundi, a na finalu Dijamantske lige u Briselu trijumfovao je na 100 i 200 m postavivši najbolje rezultate na ove dve deonice u istom danu – 9,77 i 19,71 sekundu. I sve to s pune 34 godine!

Ovakvi rezultati nisu mogli da ne padnu u oči njegovim rivalima, ali i atletskoj javnosti uopšte, iako je Getlin redovno odlazio na antidoping kontrole. Jedan od onih koji ne veruje da je Getlin, pa ni bilo ko drugi, u stanju da u 34. godini postiže tako sjajne rezultate, pogotovo pošto je četiri godine bio van atletike, je Britanac Dai Grin, bivši svetski prvak na 400 m s preponama.

„To ne može biti stvarno… Ne verujem u to” izjavio je Grin za Bi-Bi-Si.

Da je to ipak moguće ustvrdio je, međutim, Kristijan Gundersen, univerzitetski profesor fiziologije iz Osla, ali nije demantovao Grina. Naprotiv, potvrdio je njegove sumnje.

Prema Gundersonu, koji je sa svojim saradnicima na Univerzitetu Oslo, prošle godine završio istraživanje o uticaju dopinga (anaboličkih steroida) na mišiće sportista, „efekat (prednost) koji se dobija dopingom može da traje doživotno ili najmanje jednu deceniju”.

„Oni su kao privremeno zatvorena fabrika, spremni da proizvode protein kada ponovo počnu da vežbaju”, plastično je objasnio za Bi-Bi-Si profesor Gundersen.

Dakle, ako uzimate anaboličke steroide dobijate veću mišićnu masu nego ako samo trenirate, a to znači i više mišićnih ćelija. Kad prestanete da uzimate doping (ili da trenirate) gubite mišićnu masu, gubite na težini, ali ćelije su i dalje u mišićnim vlaknima spremne da se aktiviraju treningom.

Istraživanje norveških fiziologa ukazuje da se prednost stečena dopingom steroidima ne gubi s dvogodišnjom zabranom bavljenja sportom, pa čak ni četvorogodišnjom, koja će od 1. januara 2015. postati zvanična kazna za prvo kršenje antidoping kodeksa Svetske antidoping agencije (VADA)…