„Аванти” преваранти

Немац Роберт Хартинг, најбољи бацач диска данашњице, изузео је себе из избора Међународне атлетске федерације за назив најбољег атлетичара света 2014. године. Хартинг не жели ни посредно да се такмичи са преварантима, а један његов ривал за ово ласкаво признање Американац Џастин Гетлин је два пута био кажњен због коришћења допинга…

На страну то што би Хартинг да заиста жели да буде принципијелан морао да одустане од многих такмичења у бацању диска на великој сцени, јер међу његовим ривалима има доста повратника са издржавању казне због коришћења забрањених стимулативних средстава, али његов чин скреће пажњу на мушки спринт у којем, с изузетком светског рекордера Јамајчанина Јусеина Болта владају тркачи који су бар једном ухваћени с руком у тегли с забрањеним слаткишима (Тајсон Геј, Јохан Блејк, Асафа Пауел), а 32-годишњи Гетлин два пута.

Први пут, 2001. кажњен је двогодишњом забраном учешћа на међународним такмичењима због коришћења амфетамина, а он се бранио да тај „лек” користи још од детињства и да му је преписан због проблема са пажњом, посебно на школским часовима. Казна му је преполовљена и Гетлин је завладао светским спринтом, постао је олимпијски шампион на 100 м у Атини 2004. светски првак на 100 и 200 м у Хелсинкију 2005, изједначио је светски рекорд Асафе Пауела (9,77) у Дохи 2006…

А, онда је поново ухваћен у допингу, тада због тестостерона, а отежавајућа чињеница била је то што му је тренер био Тревор Грејем, познат по допинг скандалима. Гетлин је због другог прекршаја требало да добије доживотну забрану бављења атлетиком, али због сарадње у истражном поступку она му је замењена осмогодишњим искључењем из атлетских збивања. Међутим, како то обично бива, убрзо му је преполовљена (светски рекорд му је брисан) и он се 2010. вратио на стазу.

У Лондону на Олимпијским играма освојио је бронзу са новим личним рекордом од 9,79 секунди, а ове године поправио га је на 9,77 (пети резултат свих времена), поставио је шест од седам најбржих резултата у сезони на 100 м (од 9,87 до 9,77) секунди, а на финалу Дијамантске лиге у Бриселу тријумфовао је на 100 и 200 м поставивши најбоље резултате на ове две деонице у истом дану – 9,77 и 19,71 секунду. И све то с пуне 34 године!

Овакви резултати нису могли да не падну у очи његовим ривалима, али и атлетској јавности уопште, иако је Гетлин редовно одлазио на антидопинг контроле. Један од оних који не верује да је Гетлин, па ни било ко други, у стању да у 34. години постиже тако сјајне резултате, поготово пошто је четири године био ван атлетике, је Британац Даи Грин, бивши светски првак на 400 м с препонама.

„То не може бити стварно… Не верујем у то” изјавио је Грин за Би-Би-Си.

Да је то ипак могуће устврдио је, међутим, Кристијан Гундерсен, универзитетски професор физиологије из Осла, али није демантовао Грина. Напротив, потврдио је његове сумње.

Према Гундерсону, који је са својим сарадницима на Универзитету Осло, прошле године завршио истраживање о утицају допинга (анаболичких стероида) на мишиће спортиста, „ефекат (предност) који се добија допингом може да траје доживотно или најмање једну деценију”.

„Они су као привремено затворена фабрика, спремни да производе протеин када поново почну да вежбају”, пластично је објаснио за Би-Би-Си професор Гундерсен.

Дакле, ако узимате анаболичке стероиде добијате већу мишићну масу него ако само тренирате, а то значи и више мишићних ћелија. Кад престанете да узимате допинг (или да тренирате) губите мишићну масу, губите на тежини, али ћелије су и даље у мишићним влакнима спремне да се активирају тренингом.

Истраживање норвешких физиолога указује да се предност стечена допингом стероидима не губи с двогодишњом забраном бављења спортом, па чак ни четворогодишњом, која ће од 1. јануара 2015. постати званична казна за прво кршење антидопинг кодекса Светске антидопинг агенције (ВАДА)…