Европска трка за преговоре са Русијом

Евро­пља­ни су, из­гле­да, за­бо­ра­ви­ли јед­но не­пи­са­но пра­ви­ло: ка­да про­тив не­ко­га ра­ту­јеш, ка­ко год тај рат био окон­чан, без спо­ра­зу­ма са про­тив­нич­ком стра­ном по­сао, јед­но­став­но, ни­је окон­чан. Без об­зи­ра на то ко је из све­га иза­шао овен­чан сла­вом по­бед­ни­ка, а ко сра­мо­том по­ра­же­ног. Крај ни­је ка­да уми­не ху­ка оруж­ја, већ ка­да за­шкри­пи пе­ро на до­ку­мен­ту ко­јим две стра­не ја­сно из­ра­жа­ва­ју став да су са­гла­сне са тим да пре­ки­ну не­при­ја­тељ­ства. Ба­рем до сле­де­ће при­ли­ке…

Во­ђе­ни уве­ре­њем да во­де „пра­вед­ну бор­бу за оп­ста­нак сло­бод­не Укра­ји­не”, европ­ски ве­ли­ко­до­стој­ни­ци су у јед­ном тре­нут­ку од­лу­чи­ли да, јед­но­став­но, пре­ки­ну сва­ки кон­такт са Мо­сквом. Ка­ко се ис­по­ста­ви­ло, био је то нео­д­го­во­ран по­тез ко­ји, у крај­њем слу­ча­ју, не про­из­во­ди ни­ка­кав ре­зул­тат. На­про­тив, да­је од­ре­ше­не ру­ке про­тив­ни­ку да се са још ви­ше же­сти­не ба­ци у бор­бу. По­го­то­во ка­да јед­на стра­на зна шта хо­ће, а дру­га – шта не­ће.

Ово ока­сне­ло са­зна­ње по­кре­ну­ло је ка­би­нет пред­сед­ни­ка Европ­ског са­ве­та Ан­то­ни­ја Ко­сте да по­ку­ша да отво­ри но­ви ка­нал за ко­му­ни­ка­ци­ју са Кре­мљом. У том сми­слу, а ка­ко пре­но­си пор­тал „По­ли­ти­ко”, у „игру” је уба­чен ути­цај­ни шеф Ко­сти­ног ка­би­не­та Пе­дро Лур­ти­је, ко­ји је кон­так­ти­рао са ви­со­ким ру­ским зва­нич­ни­ком, што је иза­зва­ло чу­ђе­ње ме­ђу мно­гим европ­ским ли­де­ри­ма ко­ји твр­де да ни­су би­ле оба­ве­ште­не о пла­ну.

За по­че­так се ра­ди о кон­так­ти­ма ко­ји се од­но­се на ма­ње де­ли­кат­не ства­ри и ста­во­ве две стра­не, не би ли се, уко­ли­ко бу­де ство­ре­но од­го­ва­ра­ју­ће по­ве­ре­ње, мо­гло пре­ћи и на кон­крет­на пи­та­ња ди­рект­но по­ве­за­на са суд­би­ном Укра­ји­не. Вој­ни су­коб у Укра­ји­ни по­стао је пре­скуп за Евро­пља­не, по­го­то­во од ка­ко је аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп са Мо­сквом оства­рио да­ле­ко при­ме­ре­ни­ји и при­хва­тљи­ви­ји кон­такт. Из­гле­да да је упра­во то и по­кре­ну­ло над­ле­жне на Ста­ром кон­ти­нен­ту, све­сне да би из це­ле при­че мо­гли иза­ћи пот­пу­но пра­зних ру­ку, па чак и са не­ким оба­ве­за­ма ко­је не би би­ли спо­соб­ни ква­ли­тет­но да ис­пу­не.

На­и­ме, јед­на од кључ­них став­ки у ра­ту ко­ји је по­кре­нут још 2014. је­сте чи­ње­ни­ца да, ка­ко год био окон­чан, Ру­си­ја не би иза­шла из­ван сво­јих исто­риј­ских гра­ни­ца. Тач­ни­је из­ван гра­ни­ца Ру­ске им­пе­ри­је, ње­ног на­след­ни­ка Со­вјет­ског Са­ве­за, па и оно­га што је, фак­тич­ки, ута­на­че­но оно­га тре­нут­ка ка­да је до­не­та од­лу­ка да се СССР рас­фор­ми­ра, а по­је­ди­не ње­го­ве чла­ни­це стек­ну но­ву не­за­ви­сност. Украт­ко, Ру­си­ја се и у овом ра­ту бо­ри на сво­јим про­сто­ри­ма, на­се­ље­ним ру­ским жи­вљем и оства­ре­ном сна­гом ру­ских ру­ку.

 Ка­ко се ис­ти­че, ка­би­нет Ан­то­ни­ја Ко­сте је у по­сао тра­же­ња пу­та за пре­го­во­ре кре­нуо „уз те­сну са­рад­њу са европ­ским ли­де­ри­ма”. Ме­ђу­тим, ко­ли­ко ју­че мно­ги од тих ли­де­ра су кри­ти­ко­ва­ли Ко­сту због по­ве­зи­ва­ња са Мо­сквом.

Фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон и не­мач­ки кан­це­лар Фри­дрих Мерц су на прек­си­ноћ­ном са­ми­ту ЕУ кри­ти­ко­ва­ли од­лу­ку о отва­ра­њу ко­му­ни­ка­ци­је са Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном, ста­вља­ју­ћи ли­де­ре две нај­ве­ће европ­ске зе­мље та­ко у кон­фрон­та­ци­ју са ве­ли­ким де­лом остат­ка бло­ка.

На нео­че­ки­ва­но не­склад­ном са­ми­ту у че­твр­так уве­че у Бри­се­лу, пр­вом од 2010. го­ди­не без ду­го­го­ди­шњег про­тив­ни­ка, бив­шег ма­ђар­ског пре­ми­је­ра Вик­то­ра Ор­ба­на, фран­цу­ски пред­сед­ник и не­мач­ки кан­це­лар осу­ди­ли су на­по­ре пред­сед­ни­ка Европ­ског са­ве­та Ан­то­ни­ја Ко­сте, ко­ји де­лу­је у име свих 27 вла­да, да кон­так­ти­ра Кремљ. Ли­де­ри не­ких од нај­чвр­шће ан­ти­ру­ских зе­ма­ља, као и Дан­ске и Хо­лан­ди­је, по­др­жа­ли су Ма­кро­на и Мер­ца, а не­ки су по­ка­за­ли не­ви­ђе­ни бес пре­ма Ко­сти.

„Европ­ска уни­ја не мо­же пре­у­зе­ти уло­гу по­сред­ни­ка у овим пре­го­во­ри­ма”, ре­кла је за „По­ли­ти­ко” пре­ми­јер­ка Есто­ни­је Кри­стен Ми­хал и до­да­ла: „Су­ге­сти­је да су по­треб­ни ал­тер­на­тив­ни ка­на­ли или тај­ни ди­пло­мат­ски пу­те­ви су по­гре­шне... Исто­ри­ја ну­ди ја­сно упо­зо­ре­ње о по­ку­ша­ји­ма тра­же­ња ал­тер­на­тив­них пре­го­ва­рач­ких окви­ра са дик­та­то­ри­ма.”

ЕУ већ ме­се­ци­ма рас­пра­вља о то­ме ка­кву ко­му­ни­ка­ци­ју, ако уоп­ште по­сто­ји, тре­ба да има са Пу­ти­ном и, ако је бу­де ко би тре­ба­ло да је во­ди. Хит­ност је по­ра­сла от­ка­ко је аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп пот­пи­сао при­вре­ме­ни ми­ров­ни спо­ра­зум са Ира­ном и на са­ми­ту Г7 у Фран­цу­ској ра­ни­је ове не­де­ље сиг­на­ли­зи­рао да се ње­го­ва па­жња по­но­во окре­ће ка Укра­ји­ни.

Све што је из на­ве­де­ног мо­гу­ће за­кљу­чи­ти, је­сте да Евро­пља­ни ни са­ми ни­су си­гур­ни ка­ко при­сту­пи­ти Ру­си­ји, и ко би тај по­сао тре­ба­ло да пре­у­зме на се­бе. Страх од мо­гућ­но­сти да До­налд Трамп кре­не у пре­го­во­ре са Пу­ти­ном, не оба­зи­ру­ћи се уоп­ште на ста­во­ве Евро­пља­на, а по­себ­но бри­сел­ске би­ро­кра­ти­је, на­гло је по­рас­тао по­сле пре­го­во­ра дво­ји­це ли­де­ра у Ен­ко­ри­џу на Аља­сци, ка­да је, по мно­ги­ма, аме­рич­ки са­го­вор­ник свом ру­ском ко­ле­ги пре­пу­стио да про­блем Укра­ји­не, а по­сле­дич­но и ве­ли­ког де­ла Евро­пе, ре­ши на на­чин ко­ји ће за ду­же вре­ме оне­мо­гу­ћи­ти слич­не ин­ци­ден­те на кон­ти­нен­ту и отво­ри­ти вра­та свет­ском ка­пи­та­лу, по­себ­но оном са за­па­да на­ше пла­не­те.