Priče o brkovima, Himleru, holokaustu...

Međunarodni festival etnološkog filma, 23. po redu, biće održan po tradiciji u Etnološkom muzeju u Beogradu od 15. do 21. oktobra. Ova filmska smotra je uvek otkrivala nepoznate i skrivene običaje, civilizacije, ceremonije i sve ono što savremenog čoveka danas odvaja od ruralnog života, pa i ove godine donosi neke od neverovatnih dokumentarnih filmskih priča.

Kako su saopštili organizatori, za festival je bilo prijavljeno čak 86 filmova, i to 71 iz inostranstva i 15 iz Srbije. Selekciona komisija izdvojilaje 24 filma za takmičarski program i 11 filmova za informativni. Prijave iz mnogih država pružile su komisiji priliku da pregleda jedan od mogućih preseka dokumentarne produkcije etnološkog filma sa svih kontinenata, što govori o značaju festivala i njegovom mestu u svetu danas. Beogradska publika će tako imati priliku da vidi koje su to značajne etnološke i antropološke teme koje su snimili filmski autori iz Portugalije, Španije, Japana, Irana, Belgije, Finske, Francuske, Turske, SAD, Danske, Češke, Bugarske i Srbije.

Tako će moći da sazna, uz ostalo, ko je Aini narod, etnička grupa Sarajaki ili nomadsko pleme Lura. Videće kako žive ribari na Azorskim ostrvima, stanovnici Stare planine i otkriće lepote vaza nestale civilizacije Maja.

Pored takmičarskog i informativnog programa, postoje još i specijalni, studentski i „ID3min” programi, koji takođe otvaraju važna pitanja iz oblasti etnologije i antropologije.

Tokom festivala biće održane i dve debate. Prva je o ulozi i značaju filmskog medija u očuvanju kulturnog nasleđa, a druga o razvoju samostalne studentske produkcije antropološkog filma. Poslednjeg dana festivala, 21. oktobra, biće uručene nagrade: Gran pri „Dragoslav Antonijević”, kao i nagrade najboljem domaćem i inostranom, ali i filmu koji je na najbolji način prezentovao nematerijalno nasleđe. Posebno će biti dodeljene nagrade najboljem studentskom filmu i tri najbolja „ID3min” filma – snimljena mobilnim telefonom.

A evo i nekih naslova koje ne treba propustiti. Iz Belgije dolazi šarmantna i neobična priča „Nedovoljna želja za brkovima” u kojoj se otkriva kako je nastao jedan od najpopularnijih muških statusnih simbola u nekim civilizacijama: puštanje brkova. Istorija brkova, fenomen negovanja, moda, sve to otkriva taj neobični film.

Ove godine u takmičarskom programu izdvojila su se dva ostvarenja koja se bave fenomenom nacizma i holokausta. Prvi je finski film „Himlerov instrument”, malo poznata priča o instrumentu kantelu koji je neočekivano fascinirao nacističkog vođu Himlera. Dokumentarac otkriva kako je poznati nacista želeo da dokaže zajedničke korene nacizma kroz zvuke jednog nacionalnog instrumenta i finske kulture runskog pevanja. Za razliku od njega, u izraelskom filmu „Bekstvo” predstavljen je pokret Briha koji je osnovan posle Drugog svetskog rata kako bi pomogao Jevrejima iz Evrope da prebegnu u Izrael. Belgijsko-ekvadorska koprodukcija „Pesma cveća” upečatljivim slikama govori o borbi amazonskog plemena u Ekvadoru protiv petrohemijskih kompanija koje im otimaju i uništavaju zemlju, vekovno vlasništvo i stanište plemena. Pleme veruje da svako drvo i svaka biljka ima svog duha i odlučuje da svoju svetu teritoriju obeleže i ograde sađenjem drveća, koje će cvetovima u svim bojama biti vidljivo i sa neba i sa zemlje...

„Cvetanka”, bugarsko-švedska koprodukcija, biografski je film o Cvetanki Vasilevoj Goševoj (1926–2009), lekarki rođenoj u Ćustendilu, koja je ceo život provela u Bugarskoj – od kapitalističke monarhije, preko rata i komunizma, do kapitalističke republike.

„Da li veruješ u ljubav” je dokumentarac iz Izraela, priča o nepokretnoj ženi – provodadžiki koja se specijalizovala za nalaženje partnera ljudima sa posebnim potrebama. Francuski film „Sreća... obećana zemlja” je autorski film o pešačenju s kraja na kraj Francuske i razgovorima sa različitim ljudima na koje putnici te priče nailaze uz put. Film „Zemlje truba” iz SAD zanimljiv je zato što nam pokazuje američko gledanje na trubačke orkestre i fenomen Guče, a sve kroz priču o američkom duvačkom orkestru „Golden Lips” i njihovom prvom dolasku u Srbiju i Guču. Domaći film „Pustood” detaljno, od rođenja do smrti, prikazuje životni put Hristifora Crnilovića, izuzetne ličnosti naše kulture, a posebno etnologije. Snimljen uz pomoć Crnilovićeve porodice, ovaj film nas podseća na zaboravljenu ličnost kojom bi se svaka zemlja ponosila. Još jedan film iz Srbije, „Pogrebnik”, uzbudljiva je priča o mladom čoveku, koji radi u porodičnom međunarodnom preduzeću za pogrebne usluge, zbog čega često putuje od zapadne Evrope do Srbije i natrag.

Filmovi će se prikazivati u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja, a ulaz na sve projekcije je slobodan.