Приче о брковима, Химлеру, холокаусту...

Међународни фестивал етнолошког филма, 23. по реду, биће одржан по традицији у Етнолошком музеју у Београду од 15. до 21. октобра. Ова филмска смотра је увек откривала непознате и скривене обичаје, цивилизације, церемоније и све оно што савременог човека данас одваја од руралног живота, па и ове године доноси неке од невероватних документарних филмских прича.

Како су саопштили организатори, за фестивал је било пријављено чак 86 филмова, и то 71 из иностранства и 15 из Србије. Селекциона комисија издвојилаје 24 филма за такмичарски програм и 11 филмова за информативни. Пријаве из многих држава пружиле су комисији прилику да прегледа један од могућих пресека документарне продукције етнолошког филма са свих континената, што говори о значају фестивала и његовом месту у свету данас. Београдска публика ће тако имати прилику да види које су то значајне етнолошке и антрополошке теме које су снимили филмски аутори из Португалије, Шпаније, Јапана, Ирана, Белгије, Финске, Француске, Турске, САД, Данске, Чешке, Бугарске и Србије.

Тако ће моћи да сазна, уз остало, ко је Аини народ, етничка група Сарајаки или номадско племе Лура. Видеће како живе рибари на Азорским острвима, становници Старе планине и откриће лепоте ваза нестале цивилизације Маја.

Поред такмичарског и информативног програма, постоје још и специјални, студентски и „ИД3мин” програми, који такође отварају важна питања из области етнологије и антропологије.

Током фестивала биће одржане и две дебате. Прва је о улози и значају филмског медија у очувању културног наслеђа, а друга о развоју самосталне студентске продукције антрополошког филма. Последњег дана фестивала, 21. октобра, биће уручене награде: Гран при „Драгослав Антонијевић”, као и награде најбољем домаћем и иностраном, али и филму који је на најбољи начин презентовао нематеријално наслеђе. Посебно ће бити додељене награде најбољем студентском филму и три најбоља „ИД3мин” филма – снимљена мобилним телефоном.

А ево и неких наслова које не треба пропустити. Из Белгије долази шармантна и необична прича „Недовољна жеља за брковима” у којој се открива како је настао један од најпопуларнијих мушких статусних симбола у неким цивилизацијама: пуштање бркова. Историја бркова, феномен неговања, мода, све то открива тај необични филм.

Ове године у такмичарском програму издвојила су се два остварења која се баве феноменом нацизма и холокауста. Први је фински филм „Химлеров инструмент”, мало позната прича о инструменту кантелу који је неочекивано фасцинирао нацистичког вођу Химлера. Документарац открива како је познати нациста желео да докаже заједничке корене нацизма кроз звуке једног националног инструмента и финске културе рунског певања. За разлику од њега, у израелском филму „Бекство” представљен је покрет Бриха који је основан после Другог светског рата како би помогао Јеврејима из Европе да пребегну у Израел. Белгијско-еквадорска копродукција „Песма цвећа” упечатљивим сликама говори о борби амазонског племена у Еквадору против петрохемијских компанија које им отимају и уништавају земљу, вековно власништво и станиште племена. Племе верује да свако дрво и свака биљка има свог духа и одлучује да своју свету територију обележе и ограде сађењем дрвећа, које ће цветовима у свим бојама бити видљиво и са неба и са земље...

„Цветанка”, бугарско-шведска копродукција, биографски је филм о Цветанки Василевој Гошевој (1926–2009), лекарки рођеној у Ћустендилу, која је цео живот провела у Бугарској – од капиталистичке монархије, преко рата и комунизма, до капиталистичке републике.

„Да ли верујеш у љубав” је документарац из Израела, прича о непокретној жени – проводаџики која се специјализовала за налажење партнера људима са посебним потребама. Француски филм „Срећа... обећана земља” је ауторски филм о пешачењу с краја на крај Француске и разговорима са различитим људима на које путници те приче наилазе уз пут. Филм „Земље труба” из САД занимљив је зато што нам показује америчко гледање на трубачке оркестре и феномен Гуче, а све кроз причу о америчком дувачком оркестру „Golden Lips” и њиховом првом доласку у Србију и Гучу. Домаћи филм „Пустоод” детаљно, од рођења до смрти, приказује животни пут Христифора Црниловића, изузетне личности наше културе, а посебно етнологије. Снимљен уз помоћ Црниловићеве породице, овај филм нас подсећа на заборављену личност којом би се свака земља поносила. Још један филм из Србије, „Погребник”, узбудљива је прича о младом човеку, који ради у породичном међународном предузећу за погребне услуге, због чега често путује од западне Европе до Србије и натраг.

Филмови ће се приказивати у биоскопској сали Етнографског музеја, а улаз на све пројекције је слободан.