Da li uzbunjivači ostaju bez pravne zaštite

Za donošenje zakona o zaštiti uzbunjivača nije ostalo još mnogo vremena. Ako se to ne uradi u naredna tri meseca oni će ostati bez pravne zaštite koja im sleduje. A uzbunjivač, ili lice koje otkriva nepravilnost unutar neke organizacije u želji da se ona otkloni, može mnogo pomoći u suzbijanju korupcije.

Obelodanjivanje informacija o nepravilnostima ne mora biti uvek usmereno ka najširoj javnosti, već može biti usmereno ka licima unutar same institucije, i u tom slučaju zaštita uzbunjivača od odmazde je još značajnija.

Jelena Stojanović, advokat portala „Pištaljka”, kaže da je Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača Vlada uputila parlamentu u oktobru i on čeka na usvajanje. Međutim, 23. oktobra Ustavni sud je utvrdio neustavnost Pravilnika o zaštiti uzbunjivača, ali je odložio objavljivanje za tri meseca, kako uzbunjivači ne bi ostali nezaštićeni.

„Ako novi zakon ne bude usvojen u roku od tri meseca upravo to će se dogoditi, uzbunjivači neće imati pravnu zaštitu. ’Pištaljka’ se bavi pružanjem pravnih saveta uzbunjivačima. Njih ima dosta i imaju problem na radnom mestu, dobijaju pretnje otkazom ili otkaz. Zato smo mi tu da im pomognemo pravnim savetom. Naravno, nikako ne možemo za javnost otkrivati njihov identitet.”

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je potrebno još efikasnije zaštititi lica koja prijavljuju korupciju i podseća da je naročito posle preporuke Greka (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije, mehanizam Saveta Evrope) 2006. godine nekoliko puta pokušano da se uredi ova oblast.

„Vlada nije dobro reagovala jer je preporuku ispunila samo delimično, uključujući pojedine odredbe i zakone: o državnim službenicima, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i o Agenciji za borbu protiv korupcije. Greko je 2010. godine ocenio da je preporuka delimično ispunjena, što je bio signal da treba doneti zakon.”

„Ova priča je obnovljena i posle promene vlasti. Napravljena je radna grupa za izradu zakona i posao je završen prošle godine ali zakon nije usvojen. Zatim je Ministarstvo pravde jesenas formiralo radnu grupu i, kako je bilo dosta komentara na nacrt, u junu je urađen drugi nacrt zakona, s manje slabosti. Pre mesec dana predlog zakona je poslat u skupštinu i sada se očekuje njegovo usvajanje. Međutim, Evropska komisija je ukazala da ovaj akt treba poboljšati. To je sve trebalo uraditi još 2006. godine, pa bi posle moglo i da se menja ako je potrebno. Ne treba napominjati da uzbunjivači mogu u mnogim segmentima da odigraju važnu ulogu”, kaže Nenadić.

Ali on napominje da, čak i da se popravi zakon, to nije dovoljan stimulans da se dobije više prijava protiv korupcije.

„Zato je potrebno menjati Krivični zakonik kako bi se oslobodili neki koji neposredno učestvuju u korupciji jer su često jedini svedoci”, objašnjava Nenadić.

On iznosi podatak da se otkrije manje od jedan odsto slučajeva korupcije godišnje, i da je to ustanovljeno ispitivanjem javnog menjenja s pitanjem „Da li ste učestvovali u korupciji?”, na koje se dobija nekoliko stotina hiljada potvrdnih odgovora.

Transparentnost Srbija je od trenutka unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji 2010. godine ukazivala da su one nedovoljne i da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom.

Jer, Agencija nema uslova ni da veoma ograničenu zaštitu pruži kvalitetno, pošto se podzakonskim aktom ne može bliže uređivati način pružanja pomoći ako već u samom zakonu nisu data jasna ovlašćenja.

Da su ove sumnje bile tačne, pokazalo se četiri godine kasnije, kad je Ustavni sud utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema toj odredbi, direktor Agencije donosi „bliži propis” kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri” prijave korupciju. U skladu s tim, neustavnim je oglašen i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju iz 2011. godine, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca.

Na osnovu osporenog Pravilnika, nekoliko desetina uzbunjivača je dobilo kakvu-takvu zaštitu od progona. Zato period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji – preporuka je TS.

Uz to, pitanje zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre, posebnim sveobuhvatnim zakonom. Ali u TS smatraju da Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra, sadrži brojne manjkavosti koje bi trebalo otkloniti amandmanima.