„Beograd na vodi” na tapetu MMF

Predmet razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom potpuno neočekivano postale su i finansije Beograda, saznaje „Politika”. Misija predvođena Zuzanom Murgasovom zatražila je sastanak sa Sinišom Malim i on će se, prema našim saznanjima, krajem sledeće nedelje sastati sa delegacijom Fonda.

Povod za sastanak je bojazan vašingtonskih finansijera da se neki troškovi preliju na republički budžet, a time da se poveća deficit u državnoj kasi. Jedan od opasnih presedana u vođenju fiskalne politike je to što su rebalansom budžeta predviđene subvencije za Gradsko saobraćajno preduzeće. Formalno, reč je o neplaniranoj uplati gradu Beogradu. Suštinski, MMF to posmatra kao subvenciju. Za tu namenu predviđeno je dve milijarde dinara iz centralne kase.

Na ovaj rashod nedavno je upozorio i Fiskalni savet. Kako se navodi u njihovom izveštaju „novost u rebalansu je i da država

subvencioniše lokalna javna komunalna preduzeća”. Osim što ovaj rashod uvećava deficit Republike, on podriva i sistemski pristup finansiranja u državi, prema kome je lokalna samouprava nadležna za održivost lokalnih finansija, uključujući i lokalna javna

komunalna preduzeća, upozorili su u svojoj analizi članovi Fiskalnog saveta.

Takođe, Svetska banka uradila je nedavno analizu o rezultatima poslovanja lokalnih javno-komunalnih preduzeća u Srbiji i tom prilikom upozorili da GSP dobija 60 miliona evra subvencija iz gradskog budžeta koje uglavnom troši na isplatu zarada i nabavku goriva.

Zvaničnike Fonda interesovaće svakako i projekat Beograd na vodi i to što će se do kraja godine iz budžeta potrošiti pola milijarde dinara za tu svrhu. To, iz ugla budžetskih brojki nije veliki novac, ali će članovi Misije MMF želeti da čuju koliko će biti ukupan trošak za taj projekat. Procenjuje se da bi ti izdaci mogli da budu tri do četiri milijarde dinara.

Takođe, predmet razgovora sa Fondom biće i činjenica da izdaci za kamate i kredite čine petinu gradskog budžeta.

Inače, nije neuobičajeno da kase lokalnih samouprava budu u fokusu ove međunarodne finansijske institucije, naročito kada se posmatra minus cele države. To je bio slučaj 2011. godine kada je, na insistiranje Ujedinjenih regiona Srbije usvojen Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, kada je 40 odsto prihoda od poreza na zarade sa republičkog prebačeno na lokalni nivo. Zvaničnici MMF tada su upozoravali da to može da postane veliki trošak za centralnu kasu, ali i da novac namenjen za infrastrukturne projekte na lokalu zapravo neće biti za to i potrošen, već će otići u tekuću potrošnju. Kasnije se to, u velikoj meri, ispostavilo kao sasvim opravdan strah.