„Ernst i Jang” na čekanju zbog košarke

Beograđanin Petar Torlak (23), koji je postao poznat javnosti nedavno kada je bio junak pobede Igokee protiv Partizana, verovatno je jedini košarkaš u regionu koji je odbio nekoliko puta veću platu od one koju trenutno prima, samo zbog ljubavi prema košarci. Kad u poslovnom svetu odbijete „Ernst i Jang” to je kao da ste u sportu rekli ne Realu ili Barseloni...

– Čim sam na Istočnoj Karolini diplomirao biznis menadžment dobio sam punudu „Ernsta i Janga” da odmah počnem da radim u Njujorku ili Čikagu. Pozvao me je treći čovek te firme, ali nisam mogao to da prihvatim. Imao sam veliku želju da se vratim u našu košarku, da pokažem koliko sam napredovao za četiri godine. Razmišljao sam: diplomu imam pa imam, a košarku mogu da igram samo u ovim godinama – kazao je Petar Torlak koji je prve košarkaške korake napravio u Beovuku kod trenera Miše Lakića, a zatim je bio u Partizanu.

„Ernst i Jang” spadaju u pet najvećih konsultantskih kuća na svetu, sa 190.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 27,4 milijarde dolara (2,2 milijarde evra) i moćniji su od svih zemalja u našem regionu zajedno. Ta firma ima 30 puta više zaposlenih, nego što ima stanovnika opština Laktaši (Republika Srpska) iz koje je Igokea, klub za koji odnedavno igra Torlak.

– Imao sam visoke proseke na studijama, ulazio sam u krug najboljih studenata cele Amerike – govori Torlak kako se stiže do poziva tako velike kompanije.

– Bio sam sve četiri godine najbolji sportista svog univerziteta koji ima 30.000 studenata, prvi sam na Istočnoj Karolini koji je ušao među 900 studenata-sporitsta cele Amerike.

Ističe da je košarka drugačije organizovana u Americi nego u Evropi, da se to vidi i po treninzima (recimo, uoči sezone igrači neko vreme mogu da treniraju samo individualno):

– Okruženi smo stručnjacima iz raznih sektora. Nutricionisti nam određuju obroke, nastava je tako organizovana da ne trpe ni sport, ni studije. Na gostovanja putujemo privatnim avionom, a sa nama ponekad idu i asistenti i profesori da bi nam predavali ono što smo propustili na časovima. Dešavalo se da nam predaju u autobusu ili u hotelu posle popodnevnog treninga.

Torlak kaže da je u njegovoj porodici akademski uspeh vrlo važan, ali da se daje izuzetan značaj i sportu:

– Zato sam i otišao u SAD da bih spojio jedno i drugo. Moja majka je doktor nauka, otac mašinski inženjer, a brat je na master studijama u Njujorku. Kad sam odlučio da se trenutno sasvim posvetim košarci i da odbijem ponudu za posao u Americi, naravno, konsultovao sam se sa roditeljima, ali je odluka bila moja. Kao i svakom mladom igraču san mi je da zaigram za reprezentaciju i da se dokazujem na svetskoj sceni, ali sam svestan da je put do toga dug i neizvestan. Prvi cilj je da odigram dobro sezonu u Igokei i da joj pomognem da bude uspešna.