„Ернст и Јанг” на чекању због кошарке

Београђанин Петар Торлак (23), који је постао познат јавности недавно када је био јунак победе Игокее против Партизана, вероватно је једини кошаркаш у региону који је одбио неколико пута већу плату од оне коју тренутно прима, само због љубави према кошарци. Кад у пословном свету одбијете „Ернст и Јанг” то је као да сте у спорту рекли не Реалу или Барселони...

– Чим сам на Источној Каролини дипломирао бизнис менаџмент добио сам пунуду „Ернста и Јанга” да одмах почнем да радим у Њујорку или Чикагу. Позвао ме је трећи човек те фирме, али нисам могао то да прихватим. Имао сам велику жељу да се вратим у нашу кошарку, да покажем колико сам напредовао за четири године. Размишљао сам: диплому имам па имам, а кошарку могу да играм само у овим годинама – казао је Петар Торлак који је прве кошаркашке кораке направио у Беовуку код тренера Мише Лакића, а затим је био у Партизану.

„Ернст и Јанг” спадају у пет највећих консултантских кућа на свету, са 190.000 запослених и годишњим приходом од 27,4 милијарде долара (2,2 милијарде евра) и моћнији су од свих земаља у нашем региону заједно. Та фирма има 30 пута више запослених, него што има становника општина Лакташи (Република Српска) из које је Игокеа, клуб за који однедавно игра Торлак.

– Имао сам високе просеке на студијама, улазио сам у круг најбољих студената целе Америке – говори Торлак како се стиже до позива тако велике компаније.

– Био сам све четири године најбољи спортиста свог универзитета који има 30.000 студената, први сам на Источној Каролини који је ушао међу 900 студената-споритста целе Америке.

Истиче да је кошарка другачије организована у Америци него у Европи, да се то види и по тренинзима (рецимо, уочи сезоне играчи неко време могу да тренирају само индивидуално):

– Окружени смо стручњацима из разних сектора. Нутриционисти нам одређују оброке, настава је тако организована да не трпе ни спорт, ни студије. На гостовања путујемо приватним авионом, а са нама понекад иду и асистенти и професори да би нам предавали оно што смо пропустили на часовима. Дешавало се да нам предају у аутобусу или у хотелу после поподневног тренинга.

Торлак каже да је у његовој породици академски успех врло важан, али да се даје изузетан значај и спорту:

– Зато сам и отишао у САД да бих спојио једно и друго. Моја мајка је доктор наука, отац машински инжењер, а брат је на мастер студијама у Њујорку. Кад сам одлучио да се тренутно сасвим посветим кошарци и да одбијем понуду за посао у Америци, наравно, консултовао сам се са родитељима, али је одлука била моја. Као и сваком младом играчу сан ми је да заиграм за репрезентацију и да се доказујем на светској сцени, али сам свестан да је пут до тога дуг и неизвестан. Први циљ је да одиграм добро сезону у Игокеи и да јој помогнем да буде успешна.