Cena kupusa udvostručena

Cena svežeg kupusa je gotovo udvostručena. Do pre nekoliko dana koštao je oko 20 do 25, a sada je već dostigao 45 dinara. I nema ga na tezgama u ogromnim količinama kako su to kupci navikli da vide u ovo doba godine.

– Prekjuče sam bila neprijatno iznenađena kada sam videla da je cena skočila. Preskup je, 35 i 45 dinara i to ako se kupuje na veliko. Sećam se odlično da je prošle godine u ovo vreme koštao oko 15 dinara – kaže sugrađanka Milena Tošić i ističe da joj nije jasno kako je cena ovog povrća gotovo preko noći eksplodirala jer ako je loša godina i ako su poplave uništile rod, kako mu je u oktobru cena bila po 14, 15 dinara, a u hipermarketima još i niža.

– Svake godine sam kupovala najmanje 50 kilograma za zimu, a sada samo tridesetak. Manje sam pazarila jer nisam sigurna ni kakvog je kvaliteta, bila je loša godina pa se plašim da kupus ne počne da truli – napominje Tošićeva.

Ljiljana Lazić, koja već 12 godina prodaje kupus na Zemunskoj pijaci, kaže da je poskupeo jer ga nema dovoljno na tržištu.

– Ovih dana kupus je među najtraženijim proizvodima, ali se teško nabavlja. U Futogu se ranije u ovo doba od vozila natovarenih kupusom nije moglo proći, a sada na prste možete izbrojati domaćine koji ga prodaju. Ove godine je kupusa posađeno manje nego prošle, a čula sam da su i nakupci iz Bosne dolazili i bukvalno ga na njivama kupovali – priča Lazićeva.

Loš rod i povećana tražnja uzrok su povećanja cena, smatra Milan Prostran, agroekonomski analitičar. Godina nije bila naklonjena poljoprivrednicima, mnogi ratari su odustali od sadnje kupusa jer su poplave onemogućile da se uđe u njive. Zato ga i nema na tržištu. Ove sezone izostala je čak i nelegalna prodaja kupusa iz kamiona što je dokaz o smanjenoj ponudi.

– Glavni dobavljači kupusa za beogradsko tržište bili su ratari iz Bijeljine, ali je u tom delu Republike Srpske zbog poplava ovo povrće istrulilo još na njivama, naglašava Prostran.

Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace”, ističe da su ova poskupljenja klasični primeri zakona tržišta.

– Kada je neka roba tražena, skače joj cena. Poskupljenje je često i odraz manje ponude – objašnjava on.

----------------------------------------------------------------

Skuplji orasi, lešnik...

U susret sezoni slava, značajno su poskupeli i orasi, suve kajsije, badem, lešnici...

Pre mesec dana orasi su bili 800 do 900, a sad koštaju i do 1.400 dinara za kilogram. Sušene kajsije su 1.200 dinara, a pečeni lešnik, dostiže cenu od 2.100... Prodavci se pravdaju da orasi nisu rodili. Tvrde da je ista situacija i sa kajsijama.

Ipak, iz godine u godine u godinu situacija se ponavlja. Čim se primaknu slave i novogodišnji praznici, trgovci povećaju cene one robe koja se tada najviše traži.

----------------------------------------------------------------

Kupovina od proizvođača jeftinija

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da su poskupljenja posledica nepostojanja zdrave konkurencije i zdravog tržišta.

– Veliki marketi diktiraju pravila igre pijačnim prodavcima. Oni podižu cene jer su tražnja kupusa i oraha sada najveće. Kada bismo otišli do Futoga da kupimo kupus, bilo bi mnogo jeftinije. Zato treba izdavati pijačne tezge primarnim proizvođačima, a ne nakupcima, koji u 90 odsto slučajeva prodaju na tržnicama. Lek je u konačnom formiranju prave veletržnice gde bi se okupljali primarni proizvođači, ponuda bi bila veća, a cena osetno niža – objasnio je Papović i dodao da bi, pored forsiranja primarnih proizvođača, i dovođenje stranih supermarketa sprečilo ovdašnje veletrgovine da olako povećaju cene kada skoči potražnja.