U Srbiji 105 dolarskih multimilionera

Na listi najbogatijih ljudi sveta Srbiju ove godine predstavlja 105 ljudi čija pojedinačna neto imovina premašuje 30 miliona američkih dolara, dok zbirno raspolažu sumom od 13 milijardi dolara. U odnosu na 2013. godinu broj srpskih ultrabogataša je u blagom porastu (lane ih je bilo 100). Ovi podaci vidljivi su iz najnovijeg „Izveštaja o globalnom ultrabogatstvu za 2014. godinu” koji su zajednički sastavile „Wealth-X”, vodeća svetska firma za prikupljanje podataka o najimućnijima sa sedištem u Singapuru, i švajcarska banka UBS, specijalizovana za upravljanje imovinom prebogatih. Na tabeli evropskih megabogataša ovog izveštaja Srbija je na 29. mestu.

Ovogodišnje ratne drame i nemiri od Egipta i Sirije do Venecuele i Tajlanda, ebola u zapadnoj Africi, ekonomsko urušavanje Evrope, kriza u Ukrajini, gladovanje preko 800 miliona dece širom sveta... ne ugrožavaju imovno stanje najbogatijih ljudi sveta, navodi se u izveštaju. Naprotiv.

Broj ultrabogatih porastao je od juna 2013. na rekordnih 211.275 ljudi koji pri tome raspolažu sa 29.725 biliona dolara. U prevodu, grupa megaparajlija, koja predstavlja 0,004 odsto svetskog stanovništva, poseduje imovinu koja vredi gotovo dva puta više od BDP-a Amerike.

Bez navođenja ijednog imena ljudi o kojima je reč, u izveštaju se ističe da ultraimućni kontrolišu 13 odsto ukupnog bogatstva sveta i koriste sve veći direktni uticaj na svetsku ekonomiju ali i društvene procese, posebno zato što znatan deo imovine drže u „operativnom kešu” i finansijskim hartijama.

Sa ovim A-klubom pojačan uticaj na zbivanja u globalnom političkom i privrednom okruženju upražnjava još oko milion ljudi koji imaju direktan pristup ultrabogatima (poput članova familija, pravnih zastupnika i probranih drugara), tvrdi se u izveštaju „Wealth-X” i UBS-a.

Detaljna analiza na 100 stranica ukazuje da najveći broj multimilionera i milijardera i dalje živi u SAD (74.865 ljudi), Evropi (61.820) i jugozapadnoj Aziji (46.635). Najgušća koncentracija milijardera po kvadratnom metru je u Njujorku i Londonu, dok je „nemačka sekcija” raštrkana u  Minhenu, Diseldorfu, Hamburgu i Štutgartu.

Evropa je po izveštaju o megabogatstvu svojevrsni rekorder – i po broju novih članova ovog kluba i po tempu kojim uvećavaju svoj imetak. Evropska plutokratija (zbirno raspolažu sa 8,4 biliona dolara) pokazala je izuzetnu umešnost da razgrana svoj biznis izvan rodnog terena i uticaja eventualnih ćudljivih faktora rizika, objašnjavaju UBS i „Wealth-X”.

Istovremeno, najbrži rast novih dolarskih magnata beleže Srednji istok (uprkos lepezi sukoba u regionu) i Afrika.

Foto-robot hiperbogatih otkriva da prosečni multimilioner ima 59 godina, a žene najdubljih džepova oko 57. Gotovo četvrtina muških bogataša bavi se finansijama, bankarstvom i investicijama. Malo manje od polovine gospođa sa neograničenim limitom na platežnoj kartici nasledilo je bogatstvo kojim raspolaže. Istovremeno, većina  najbogatijih svojim rukama stvorila je imetak sa kojim je dospela na liste i tabele švajcarske banke i singapurske firme za praćenje navika prebogatih.

U međuvremenu, „Wealth-X” i UBS procenjuju da će kasta megabogatih u sledećih pet godina brojati četvrt miliona ljudi koji će raspolagati sa oko 40 biliona američkih dolara.