Da li obožavalac špijuna može da kontroliše CIA

Republikanci su dobili većinu u Kongresu, ali najveći dobitnici nedavno održanih izbora u SAD nisu konzervativni političari već američki špijuni.

Ovo je stav američkih organizacija za zaštitu privatnosti i liberalnih medija poput magazina „Nju ripablik” koji piše da je novi saziv na Kapitol hilu sahranio svaku nadu da će zakonodavci nadgledati rad tajnih službi.

Strah da će CIA i NSA, koje su i dosad izgledale kao države u državi, otrgnute od demokratske kontrole, sa novom zakonodavnom većinom imati odrešene ruke ponikao je ne samo zbog opšteg republikanskog stava da je nacionalna bezbednost najvažnija, već i zbog konkretnog pojedinca – Ričarda Bera.

Ovaj senator bi u novom sazivu u januaru trebalo da se nađe na čelu Obaveštajnog odbora, zaduženog za kontrolu špijunskih agencija. Predstavnik iz Severne Karoline je, kako podseća magazin „Forin polisi”, uvek bezrezervno podržavao šta god da su radile CIA i NSA.

On bi zato mogao da izmeni dnevni red pomenutog komiteta tako da se ovo telo mane izveštavanja javnosti o tome kako je CIA mučila pritvorenike tokom vladavine predsednika Džordža Buša.

Ber javno brani „poboljšane tehnike ispitivanja”, eufemistički naziv za torturu osumnjičenih za terorizam. Obaveštajni komitet Senata je posle više godina istraživanja napisao izveštaj o zlostavljanju zatočenika, ali taj raport još nije objavljen jer ga Bela kuća i CIA detaljno češljaju i potamnjuju delove koje ne žele da izađu u javnost.

Dosadašnja predsednica komiteta Dajen Fajnstajn tvrdi da će njen rad  i rad njenih kolega sigurno ugledati svetlost dana, ali treba podsetiti da je Ber izrazito kritičan prema pomenutom izveštaju.

Fajnstajnova ne spada u najliberalnije demokrate jer podržava većinu metoda rada NSA, ali se u martu ipak zamerila obaveštajcima kada je otkrila da je CIA upala u računare njenih saradnika koji su pretraživali dokumentaciju o „ispitivačkim tehnikama” u Gvantanamu.

Senatorka je tada napravila veliki skandal podsećajući špijune da Kongres treba da nadzire njihov rad, a ne obratno. Sa druge strane, Ber veruje da tortura osumnjičenih štiti bezbednost Amerikanaca, zbog čega je izjavio da saznanja Obaveštajnog odbora o toj temi nikada ne smeju da napuste zgradu Senata.

Kako je otkrio „Forin polisi”, komitet pod vođstvom Bera neće nimalo ličiti na komitet pod vođstvom Fajnstajnove. Jedan republikanac je za ovaj časopis izjavio da je Ber „osoba koja će raditi iza kulisa umesto što će izaći u javnost kao što je to ona radila”.

Iako se dokazalo da CIA zaista jeste upala u računare da bi videla šta su zakonodavci iščeprkali o njenim agentima, odmah je usledio protivudarac. Agencija je optužila senatore da su iz njenih prostorija neovlašćeno iznosili poverljivu dokumentaciju. Sada ne daje „zeleno svetlo” za objavljivanje izveštaja napisanog na 6.300 strana, odnosno njegovog sažetka za javnost (oko 600 strana).

Stiven Aftergud, direktor organizacije koja propagira transparentnost u radu vlade, kaže da će prevaga republikanskog tasa u Senatu sigurno doneti promene.

„Suočavanje sa torturom neće dolaziti u obzir i teško da će praksa prikupljanja podataka biti ograničena”, kaže Aftergud.

To znači da će svemoćni veliki brat oličen u NSA nastaviti da masovno nadzire Amerikance i strance uz izgovor borbe protiv terorizma, što bi trebalo da alarmira i javnost u drugim zemljama – njihove bi vlade mogle biti veoma ohrabrene američkim primerom.

Zagovornike prava na privatnost jako brine što Senat napuštaju neki od njihovih najistaknutijih istomišljenika poput demokratskog senatora Marka Judala. On je izgubio izbore i više neće predstavljati Kolorado na Kapitol hilu, gde je zagovarao obelodanjivanje dokumentacije o tretmanu zatvorenika i momentalni prestanak špijuniranja građana.

Njegovo ime su zapamtili širom Amerike kada je nedavno otkrio da je CIA napisala sopstveni izveštaj o tome koliko su bile uspešne njene „tehnike ispitivanja”. Judal je istakao da se zaključak obaveštajaca podudara sa zaključkom članova Obaveštajnog odbora: mučenja nisu učinila ništa da SAD postanu bezbednije mesto, nisu dovela ni do jedne vredne informacije pa ni do one gde se krio vođa Al Kaide Osama bin Laden.

Oni koji propagiraju promene u radu službi veoma su razočarani činjenicom da će na vašingtonskoj sceni jednu od glavnih uloga igrati senator Ber koji je nakon otkrića o drugom izveštaju kazao za Judala da je svojim obelodanjivanjem „možda doveo do toga da Amerikanci gube živote”.