Berlin: Otvaranje poglavlja 35 tek kada se ispune sve obaveze

Ambasadori zapadnih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova drže se formulacije da nema nikakvih novih uslova koje bi Srbija trebalo da ispuni povodom južne srpske pokrajine kako bi napredovala na putu ka Evropskoj uniji.

S druge strane, javnost ne može da uporedi da li zaista postoje novi uslovi, pošto vlada nikada nije saopštila precizno šta su konkretne obaveze Srbije koje proizlaze iz Briselskog sporazuma, dogovorenog u aprilu prošle godine i tehničkih dogovora koji se s vremena na vreme odvijaju u Briselu daleko od očiju javnosti. Na to pitanje odgovor nisu dobili ni poslanici koji su ga od članova vlade tražili u parlamentu Srbije.

Nezvanično se samo moglo čuti da je u Briselu napravljen dogovor da se „o pojedinostima ne izlazi u javnost dok se radi na usaglašavanju sporazuma”, tako da mediji mogu da prave liste zadataka samo na osnovu nagađanja šta bi mogli da budu „zadaci” Srbije.

Povodom pisanja „Novosti” o 11 novih uslova za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Davenport juče je rekao za televiziju N1 da nema nikakvih novih uslova, da nisu u pitanju nikakvi novi zahtevi, već da je reč o sprovođenju obaveza iz Briselskog sporazuma.

Juče se oglasila i ambasada Nemačke u Srbiji koja je jasno navela da će Nemačka dati saglasnost za otvaranje poglavlja 35 tek kada se u potpunosti sprovedu obaveze koje proističu iz Briselskog sporazuma i kada Srbija jasno iskaže spremnost da nastavi dijalog sa Prištinom.

Naglašeno je da je srpska vlada odavno upoznata sa ovim očekivanjima i da je bitno da se dijalog na visokom političkom nivou što pre nastavi i doprinese brzom zatvaranju praznina u sprovođenju Sporazuma o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. godine”.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju juče „Politika” nije mogla da dobije odgovor šta su tačno te praznine u sprovođenju Briselskog sporazuma. A da članovi vlada tačno znaju šta su obaveze Beograda, bez obzira što o njima ne govore u javnosti, pokazala je juče šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević naglasivši da „imamo tendenciju da zaboravljamo stvari koje prihvatamo”. Rekavši da neprestano ponavljamo da je osnovni uslov za normalizaciju ili nastavak razgovora, kako u Beogradu tako i u Prištini, praćenje svega što je dogovoreno Briselskim sporazumom, Tanja Miščević je naglasila da „kada se to sada izlista, to je onda ljudima iznenađenje, a ne bi trebalo”.

Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da su izjave da nema novih zahteva dobra vest. Na pitanje šta tu vidi kao dobro, Drecun kaže da je dobro što se pokazuje da su interesi Srbije u implementaciji Briselskog sporazuma i nastavak normalizacije odnosa identični viđenju Nemačke i EU.

On ovaj problem sagledava sa stanovišta da je vitalni interes Srbije i srpskog naroda na KiM da se proces normalizacije odnosa hitno nastavi, intenzivira, da se na dnevni red stave nova pitanja i da što pre dođe do obostrano prihvatljivog rešenja. Odgovarajući na pitanje na šta konkretno Brisel upozorava kada traži potpunu primenu sporazuma, Drecun kaže da možda misle na lokalnu administraciju i civilnu zaštitu. „Da bi se potpuno prekinulo sa plaćanjem ljudi koji su radili u srpskim opštinama, treba da se formira ZSO da bismo te ljude mogli da prebacimo tamo i da ne ostanu bez posla. Ako imaju primedbe na to što nismo potpuno rasformirali srpske opštine, u smislu da neki ljudi verovatno još primaju plate, onda mora da se postavi pitanje kada će biti formirana ZSO, a to zavisi od Prištine”, rekao je Drecun.

Bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM i analitičar Dušan Proroković veruje da postoje novi zahtevi. On smatra da je zahtev u vezi sa postavljanjem čvrstih umesto montažnih objekata na administrativnoj liniji jedan od tih. „Ako su u pitanju tajni sporazumi, bilo bi dobro da nas obaveste o tome. Ovo je samo jedna etapa u procesu u kome nema kraja, čak i ako Srbija formalno prizna Kosovo i dozvoli stolicu u UN, ovo se neće završiti, nastaviće se tužbama za genocid, ratnu odštetu, zahtevima za podelu imovine, što je i najavljeno iz Prištine”, podsetio je Proroković i upozorio da su to sve kockice u mozaiku koje čine pravno obavezujući sporazum.

----------------------------------

Na šta EU zvaničnici podsećaju Beograd

Zvaničnici EU uporno su upozoravali Beograd da u realizaciji Briselskog sporazuma očekuju pomake u energetici, konkretno hidroelektrane „Gazivode” i trafo-stanice „Valač” (Beograd želi da rešava u poglavlju o podeli imovine), telekomunikacijama (pozivni broj još funkcioniše kao privremeno rešenje), integrisanju lokalne samouprave u prištinske institucije, što bi trebalo da se obavi do početka nove godine (ovo je većim delom učinjeno, a prebacivanje civilne zaštite na severu je već počelo).

Oblast pravosuđa je jedna od onih čijim rešavanjem Brisel pritiska Beograd, iako pregovarački tim smatra da on još nije finaliziran, odnosno da tek treba da se ustanovi gde će biti apelacioni sud i koji će odnos sudija prema nacionalnosti biti primenjen. Takođe, statut zajednice srpskih opština još nije napisan, jer u njegovim pisanju učestvuju i prištinska strana, kao i predstavnici EU koji treba da ga „odobre”.

Od problema koji su iskrsli u međuvremenu, „Park mira” na mostu koji deli severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu, definisan je kao privremeno rešenje, a konačno treba da usledi pošto se konsultuje urbanistički plan.