Traktor s dvadeset brzina

Rekovac – Iako je star 24 godine, traktor Aleksandra Ivanovića iz Ursula kod Rekovca nikada se nije pokvario. On je zanimljiv i zbog toga što, osim zadnjih guma, nijedan drugi deo ne pripada traktoru. Ovu svojevrsnu atrakciju 1990. godine ručno je napravio Aleksandrov otac Miodrag, koji je preminuo pre dve godine. Traktor je jedinstven i po tome što ima dva menjača i čak 20 brzina, od kojih je 16 prednjih, a četiri su zadnje. Može da se kreće od dva do preko 100 kilometara na čas. Težak oko 600 kilograma, lakši je od fabrički proizvedenih traktora, ali može da se koristi u njivi i da povuče teret od čak 2.000 kilograma.

– Otac, koji je bio stolar po zanimanju, najpre je napravio maketu od lesonita. Onda je naručio da mu naprave kućište diferencijala, kutiju menjača i spojeve. Kupio je zadnje gume od traktora „rakovica”, a sve ostale delove napravio je sam – priča za „Politiku” Ivanović, koji je pomagao ocu da naprave ovaj jedinstven traktor.

On dodaje da se selom brzo pročulo šta njih dvojica rade. Svi su bili skeptični da će stolaru i dečačiću poći za rukom da sklope delove, a kamoli da će traktor biti u voznom stanju i moći da radi na njivi. Ivanovići nisu hajali za mišljenje komšija, već su prionuli na posao.

– Otac je od lima ručno napravio haubu, prednju osovinu, instrument-tablu i poluge, dok je hidraulik sklopio od više delova. Motor, menjač i sklop diferencijala uzeli smo od „Zastavinog” kombija, proizvedenog 1967. godine, oba menjača su „opelova”, svetla su od „stojadina”, prednje gume od popularnog „fiće”, a felne od kamiona „dajc” – precizira naš sagovornik.

Traktorom koji je bio gotov za šest meseci orali su voćnjake i obrađivali njive. U međuvremenu su dizel-motor zamenili motorom „opela”. Od tada ga koriste za sejanje pšenice, rasturanje đubriva i transport.

Ivanović kaže da su ga jednom na benzinskoj pumpi neki momci, koji su točili gorivo u svoju „ladu” zadirkivali, jer je vozeći traktor na glavi imao kacigu. Ništa im nije odgovorio, već ih je pustio da krenu svojim putem.

– Ubrzo sam ih ne samo stigao, već i prestigao. Sačekao sam ih na sledećoj raskrsnici. Izašli su iz automobila i pritrčali da bi se uverili da sam to ja – veli Ivanović i dodaje da ne zna koliko je brzo vozio, jer nema brzinometar, ali mu je prijatelj koji je vozio iza njega rekao da je njegov kilometar-sat pokazivao 120 km.

Zanimljivo je i da su umesto rezervoara Ivanovići ugradili bocu putničkog automobila, koja je služila za sipanje tečnosti za pranje stakla. Dva litra, kolika je zapremina rezervoara, dovoljno je za prelazak tridesetak kilometara.

– Dok sam bio manji, morao sam da se raspravljam sa radnicima na benzinskoj pumpi, jer nisu hteli da sipaju benzin. Ne samo što je naš traktor mali potrošač, već može da razvije brzinu kao putnički automobil. Uvek ga koristim kada treba nešto da prevezem iz njiva u susednom Kavadaru, jer stignem za 12 minuta, dok bi mi klasičnim traktorom trebalo najmanje 45 minuta – ponosno će Ivanović, dodajući da mu je u početku bilo teško da se navikne da kombinuje dva menjača da bi postigao različite brzine.

Traktor Ivanovića ima oko 4.000 radnih sati a radi kao prvog dana.

Z. Gligorijević