Jagma za donacijama

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 31. januara – Cenimo vaš finansijski doprinos na frontu protiv nas, ali pošto je vaš ljubimac odustao od borbe, verujemo da ste raspoloženi da sada ulažete u našeg favorita. Ovakvim porukama za prestrojavanje novčane potpore štabovi preostalih američkih pretendenata spopadaju donatore svojih doskorašnjih izbornih konkurenata koji su napustili megdan.

Vlada prava jagma za donatorima i sakupljačima kapitala poraženih rivala, konstatuju hroničari. Aktuelni dobitnici, koje čeka nastavak oštrih i skupih nadmetanja, nastoje da profitiraju i na dosadašnjim gubitnicima – privlačenjem njihovih darodavaca u svoje redove.

Jagma je naročito pojačana sinoć kad su trku za predsedničku nominaciju napustili „dobrostojeći” republikanac Rudolf Đulijani i demokrata Džon Edvards. U njihove kase slilo se ukupno oko 100 miliona dolara (od kojih je podosta već potrošeno), pa bi preostali takmaci voleli da za sebe pridobiju glavne aktere te finansijske mobilizacije – i one koji su uplaćivali i one koji su ih na priloge namamili.

Edvardsova „zaostavština” je odmah počela da se distribuira fondovima njegovih dojučerašnjih rivala – senatora Hilari Klinton i Baraka Obame, izveštava „Vašington post”. Obama je, precizira se, pridobio darodavku iz San Franciska Deboru Rapaport, a Klintonova – veštog advokata iz Baton Ruža Džozefa Makernana…

Iz štaba bivše „prve dame” kažu da su privukli i dva „mobilizatora” koji mogu da skupe po 100.000 dolara do sledećeg „superutorka”, kada se izjašnjavanje o pretendentima održava u više od 20 saveznih država. Pravnik sa Floride Mičel Berger će se, pak, angažovati za njenog protivnika jer „i on, kao i Edvards ukazuje na institucionalne probleme Vašingtona”…

Obama i Klintonova su, inače, već prikupili ubedljivo najviše novca. Oboje – po blizu 79 miliona dolara, do prošlog septembra, kada je napravljen poslednji dostupan bilans. Sa uspesima na početnim stranačkim izjašnjavanjima, priliv donacija je ubrzan, ali su, pred odlučujuće bojeve, povećani i izdaci, pa se vanredno „osveženje” traži iz tabora „pokleklih” rivala.

Kod republikanaca je ta situacija originalnija. Đulijani je skupio najviše novca (44,5 miliona, u pomenutom periodu), ali vrlo malo glasova, dok je Mekejn obrnuti slučaj, pa će mu i te kako dobro doći podrška koju mu je Njujorčanin obećao.

Nije, naravno, sve u novcu. Mekejn je donedavno bio gotovo otpisan, treći kvartal prošle godine je završio s dugom od četiri i po miliona, ali sada vodi u republikanskoj trci. Đulijani će, međutim, biti zapamćen kao pretendent koji je stuckao 40 miliona dolara, a dobio samo jednog od mnogih delegata koji će, na leto, izglasati kandidata koji će u novembru „izaći na crtu” demokratskom protivniku…

Novac se, takođe naravno, ispostavlja kao sve bitniji faktor. Omogućava bolju komunikativnost s „bazom” – češća putovanja među birače, oglašavanje, honorare i dnevnice aktivistima.

Procenjuje se da će tekuća kampanja biti rekordno skupa. Pretpostavlja se da će rivali ukupno potrošiti oko milijardu dolara, znatno više nego pre četiri godine, kada su im se izdaci „zaustavili” na 671 milion.

Za pobede unutar stranke i konačni trijumf biće, očigledno, potrebna i finansijska podrška iz redova gubitnika. Sa opadanjem broja „autsajdera”, rašće, kažu, i potrebe i fondovi opstalih favorita.

Nisu svi darodavci i prikupljači donacija baš voljni da „promene boje” i priključe se onima protiv koji su se borili. Đulijanijevi su, priča se, još „u šoku” zbog njegovog naglog kraha. Edvardsovi su, dodaje se, prilično umorni posle borbe za „ideale koji nisu podržani”.

Ali, ne sleduje im pravi predah. Na razočaranja zbog poraza njihovih favorita nadovezuju se saletanja da opet uplate ili prikupe novac za doskorašnje protivnike u kojima treba da vide svoje nove „idole”.