Velika rasprodaja ekipe Formule 1 na vebu

Juče je završen prvi deo velike rasprodaje imovine Marusije, ekipe Formule 1 koja je početkom novembra otišla u stečaj (tada je 200 ljudi izgubilo posao).

Zainteresovani kupci su za oko 2.000 predmeta tri dana on lajn licitirali povezani kompjuterima. Najveću cenu – 19.100 evra – dostigao je „nos” bolida Maksa Čiltona, „krila” su promenila vlasnika za 2.800 evra, vozačko odelo Tima Gloka dobacilo je do 892 a volan do 750 evra, kišobrani sa zaštitnim znakom bankrotirane kompanije prodavali su se za 25, kačketi za 20 evra…

Drugi krug „čerupanja” zakazan je za 21. januar kada će se u ponudi naći i nameštaj i kompjuteri iz baze ovog tima u Velikoj Britaniji, ali i bolidi. U stvari, samo školjka, pošto je motor vlasništvo Ferarija.

Ova ekipa je u najbrže takmičenje na svetu ušla 2010. pod imenom Virdžin rejsing, a od 2012. dobila je sadašnji naziv. I dok za Marusiju nema nade, slamka spasa ukazala se drugom gubitašu: vode se pregovori da se snažnim finansijskim injekcijama iz kandži stečaja nekako iskobelja Keterhem.

Kao i svuda u životu tako i u Formuli 1 postoji podela na bogate, siromašne i srednju klasu sa glavom jedva nekako iznad granice pristojnog funkcionisanja.

U ove prve sa godišnjim budžetima koji se kreću oko tri stotine miliona evra spadaju Mercedes, Red Bul, Ferari i Meklaren, u sredini je sa stotinak miliona Vilijams, a međ sirotinjom rajom koprcaju se sve bezuspešnije Fors Indija Lotus i Zauber sa po oko pedesetak ili nešto više miliona evra.  

Dugogodišnja ideja oko koje se stalno lome koplja bez ikakvog efekta jeste ograničenje timskih budžeta. Bez obzira na sve prisutnu ekonomsku krizu, dogovor dva pola sa različitom debljinom novčanika nije nikako mogao da bude postignut.

Možda će Berni Ekleston, osokoljen serijom pobeda u 2014. u 2015. nekako ipak okrenuti list u koorist platežno malaksalih. Ovaj još uvek više nego čili 84. godišnjak u Formuli 1 je od pedesetih godina prošlog veka. Kao neprikosnoveni broj jedan takmičenja ustoličio se 1995. kada je na svoju kompaniju „F 1 administracija” preneo sva komercijalna prava vezana za takmičenje.

U prvim godinama novog milenijuma Eklestonu (lično bogatstvo oko 2.500.000.000 evra) je iz ruku oduzet ogroman deo profitabilnog kolača. U Formuli 1 najveći akcionari su 2006. postali privatni fond CVC sa 63,4 i tada na papiru uspešna a ubrzo bankrotirana banka Liman braders sa 15,3 odsto udela u vlasništvu.

Ali, Ekleston je ostao u sedlu kao vodeći glasnogovornik i izvršni direktor kompanije zadužene za komercijalna prava (čitaj glavni izvor novca).

Pre nekoliko meseci činilo se da mu nema spasa zbog optužbi nemačkog suda da je dao nekoliko desetina miliona evra težak mito. Na kraju dana, ipak para vrti gde burgija neće: sud u Minhenu prihvatio je nagodbu po kojoj je za 75.000.000 evra kupio slobodu.

Juče je u stalnom ratu za pozicije osvojio još jednu „recku” jer je reizabran na funkciju izvršnog direktora. Jesu u Upravni odbor kooptirani Pol Volš, dugogodišnji prvi čovek kompanije Diadžou, vodećeg svetskog proizvođača alkoholnih pića, i Luka di Montecemolo, doskorašnja alfa i omega Ferarija, ali se bar ovaj prvi nadao i istaknutijoj ulozi.

Možda će do promene u narednom šampionatu i doći. Do tada, kao i prethodnih decenija, za Eklestona važi rečenica iz kultnog srpskog filma „Ko to tamo peva”:„Ovaj čovek je neuništiv...”