Велика распродаја екипе Формуле 1 на вебу

Јуче је завршен први део велике распродаје имовине Марусије, екипе Формуле 1 која је почетком новембра отишла у стечај (тада је 200 људи изгубило посао).

Заинтересовани купци су за око 2.000 предмета три дана он лајн лицитирали повезани компјутерима. Највећу цену – 19.100 евра – достигао је „нос” болида Макса Чилтона, „крила” су променила власника за 2.800 евра, возачко одело Тима Глока добацило је до 892 а волан до 750 евра, кишобрани са заштитним знаком банкротиране компаније продавали су се за 25, качкети за 20 евра…

Други круг „черупања” заказан је за 21. јануар када ће се у понуди наћи и намештај и компјутери из базе овог тима у Великој Британији, али и болиди. У ствари, само шкољка, пошто је мотор власништво Ферарија.

Ова екипа је у најбрже такмичење на свету ушла 2010. под именом Вирџин рејсинг, а од 2012. добила је садашњи назив. И док за Марусију нема наде, сламка спаса указала се другом губиташу: воде се преговори да се снажним финансијским инјекцијама из канџи стечаја некако искобеља Кетерхем.

Као и свуда у животу тако и у Формули 1 постоји подела на богате, сиромашне и средњу класу са главом једва некако изнад границе пристојног функционисања.

У ове прве са годишњим буџетима који се крећу око три стотине милиона евра спадају Мерцедес, Ред Бул, Ферари и Мекларен, у средини је са стотинак милиона Вилијамс, а међ сиротињом рајом копрцају се све безуспешније Форс Индија Лотус и Заубер са по око педесетак или нешто више милиона евра.  

Дугогодишња идеја око које се стално ломе копља без икаквог ефекта јесте ограничење тимских буџета. Без обзира на све присутну економску кризу, договор два пола са различитом дебљином новчаника није никако могао да буде постигнут.

Можда ће Берни Еклестон, осокољен серијом победа у 2014. у 2015. некако ипак окренути лист у коорист платежно малаксалих. Овај још увек више него чили 84. годишњак у Формули 1 је од педесетих година прошлог века. Као неприкосновени број један такмичења устоличио се 1995. када је на своју компанију „Ф 1 администрација” пренео сва комерцијална права везана за такмичење.

У првим годинама новог миленијума Еклестону (лично богатство око 2.500.000.000 евра) је из руку одузет огроман део профитабилног колача. У Формули 1 највећи акционари су 2006. постали приватни фонд ЦВЦ са 63,4 и тада на папиру успешна а убрзо банкротирана банка Лиман брадерс са 15,3 одсто удела у власништву.

Али, Еклестон је остао у седлу као водећи гласноговорник и извршни директор компаније задужене за комерцијална права (читај главни извор новца).

Пре неколико месеци чинило се да му нема спаса због оптужби немачког суда да је дао неколико десетина милиона евра тежак мито. На крају дана, ипак пара врти где бургија неће: суд у Минхену прихватио је нагодбу по којој је за 75.000.000 евра купио слободу.

Јуче је у сталном рату за позиције освојио још једну „рецку” јер је реизабран на функцију извршног директора. Јесу у Управни одбор кооптирани Пол Волш, дугогодишњи први човек компаније Диаџоу, водећег светског произвођача алкохолних пића, и Лука ди Монтецемоло, доскорашња алфа и омега Ферарија, али се бар овај први надао и истакнутијој улози.

Можда ће до промене у наредном шампионату и доћи. До тада, као и претходних деценија, за Еклестона важи реченица из култног српског филма „Ко то тамо пева”:„Овај човек је неуништив...”