Natpolovična podrška građana SNS-u

Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani danas, za Srpsku naprednu stranku glasalo bi 51,1 odsto birača, za socijaliste 10,8, a za demokrate 6,6 odsto, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus. Četvrti po snazi, ali ispod cenzusa, bili bi radikali, sa 4,6 odsto podrške birača, stranka Borisa Tadića SDS dobila bi 4,5 odsto glasova, SDPS 3,6 odsto, stranke manjina četiri, a „neke druge stranke” 10,9 odsto glasova. Rejtinzi političkih stranaka uglavnom su isti kao na izborima u martu ove godine.

„Podaci postaju već dosadni, jer su iz meseca u mesec isti, bez većih promena, naročito u odnosu na martovske izbore”, rekao je na konferenciji za novinare Vladimir Pejić, direktor Agencije za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Faktor plus.

„Jedino novo jeste stabilizacija rejtinga SRS-a, u trenutku kad je stigao Šešelj rejting je skočio na 4,6, i mesec i po dana posle ona je četvrta stranka po snazi u Srbiji, iako i dalje ispod cenzusa, ali ponovo zauzima ozbiljniju poziciju na političkoj sceni”, naveo je Pejić, preneo je Fonet.

Prema ovom istraživanju, sprovedenom od 16. do 19. decembra na uzorku od 1.000 ispitanika u Srbiji van teritorije Kosova, čak 80 odsto ispitanika ne bi glasalo za SNS ukoliko njen predsednik ne bi bio Aleksandar Vučić.

„To je podatak koji bi trebalo da zabrine njegove najbliže saradnike koji nemaju tako dobar imidž kao premijer. U nekom narednom periodu to može da stvori problem i njemu samom”, rekao je Pejić. Prema njegovim rečima, visoka identifikacija birača SNS-a sa Vučićem trenutno je dobra za njega, ali može postati problem za naprednjake.

Kako je prenela Beta, politički analitičar Dejan Vuk Stanković naveo je da to predstavlja dokaz da stranke „u potpunosti crpe moć iz harizme lidera”, ali istovremeno potvrđuje da je Vučić pokazao liderske sposobnosti kao premijer.

„On je u očima građana još neko ko politički stoji iza borbe protiv korupcije i kriminala, što ide u susret osećanju građana da žive u pravičnijoj državi nego do sada”, rekao je Stanković, uz ocenu da je Vučić pokazao „dozu realizma” u bavljenju socijalno-ekonomskim temama.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da je, kada je reč o Demokratskoj stranci, situacija nešto drugačija. Na pitanje „da li biste glasali za DS da na čelu te stranke nije Bojan Pajtić”, 67 odsto simpatizera te partije odgovorilo je sa da, 16 odsto ne, a 17 odsto bilo je bez odgovora.

„Simpatizeri se u maloj meri vezuju za Pajtića, ne zato što je on slaba politička figura, već zato što se drugi članovi stranačkog vrha nisu izborili za tu poziciju”, smatra Pejić, preneo je Tanjug.

Negde na pola su simpatizeri socijalista, koji bi za tu stranku skoro podjednako glasali i da predsednik jeste i da nije Ivica Dačić, odnosno 43 odsto je odgovorilo da, a 38 odsto ne. Razlog tome, pored ostalog, jeste što ta stranka već skoro 25 godina postoji na političkoj sceni Srbije i vuče veliki broj birača, bez obzira na to ko joj je predsednik.

Na pitanje zašto u istraživanju nema Demokratske stranke Srbije, a obuhvaćene su Dveri, koje po istraživanju imaju 3,9 odsto podrške ispitanih, Pejić je podsetio da ta stranka nije više parlamentarna, da je posle odlaska njenog lidera Vojislava Koštunce doživela niz udaraca i da su od nje nastale još tri stranke, tako da se ne zna koja je od njih prava DSS.

Prema Pejićevoj proceni, rejting sadašnje predsednice DSS-a Sande Rašković Ivić je između jedan i dva odsto, dok je Dejan Vuk Stanković mišljenja da bi DSS u koaliciji sa Dverima i nekim nevladinim organizacijama možda mogao da se vrati u parlament, ali ne kao tas na vagi u definisanju državne politike.

On je zaključio da je istraživanje pokazalo i da se tek oko 40 odsto građana politički opredeljuje, što je i očekivano, da je prva vest sada kako se vodi država, povećanje životnog standarda, zaposlenosti i poboljšanje zdravstvenog sistema, što je i razumljivo, jer je ovo period kada nema predizborne kampanje.

Prema istraživanju, za ulazak u EU je 53 odsto ispitanika, protiv je 24, a procenat manje „nije siguran”.

„Nešto više od 50 odsto građana jeste za ulazak Srbije u EU u ovom trenutku, naravno, ne po svaku cenu i ne ultimativno, ali definitivno inklinira ka takvoj opciji i tu nema većih promena u odnosu na prethodni period”, rekao je Vladimir Pejić.

Od najvećeg značaja za građane Srbije su zdravstvo (91 odsto), smanjenje nezaposlenosti i nova radna mesta, kao i poboljšanje svakodnevnog života (89 odsto), procenat manje smatra da je to borba protiv korupcije i kriminala, dok su odnosi među nacionalnim grupama na poslednjem mestu, i to smatra 12 odsto ispitanih.