Rodnu Atinu zamenio Beogradom

Kad je 1. septembra 1997. godine kročio na beogradski asfalt znao je da će srpska prestonica postati njegov drugi dom. Samo tri meseca pre dolaska u Beograd u rodnoj Atini je počeo da uči srpski jezik i znao je tek malo naših reči, to ga nije omelo da polaže prijemni ispit na Medicinski fakultet. Sada, 17 godina kasnije, dr Konstantinos Bourelakis ima privatnu ordinaciju i jedan je od omiljenih lekara-stranaca.

O Srbiji nije mnogo znao, ali je želeo da se otisne u inostranstvo iz roditeljskog doma i okuša sreću na studijama u drugoj zemlji. Izbor je pao na Beograd, jer je smatrao da su veze između srpskog i grčkog naroda oduvek bile bliske i da nas vežu prijateljstvo i kultura.

Roditelji su želeli da studira građevinu, ali on je voleo medicinu i to je planirao još od 12. godine. Probao je da upišem oba fakulteta i položio je prijemni ispit i na jednom i na drugom. Roditeljima je, kako kaže, dokazao da može da položi, ali ipak je želeo i odabrao  medicinu. Njegovi su ga, na kraju, podržali. 

– U Beograd sam došao autobusom i kada sam stigao u prvom trenutku sam se osetio kao padobranac. Nisam poznavao nikoga. Sve mi je bilo drugačije kada sam morao da govorim na drugom jeziku u drugoj zemlji, da uđem u radnju i kupim meke stvari... Dogodilo se da sam ušao u prodavnicu i tražio da kupim kesu. Ali, drugačije sam shvatio reč „kesa” iz rečnika i tražio od prodavačice torbu, na šta se ona nasmejala – objašnjava dr Bourelakis.

Bio je svestan da ne zna dovoljno dobro naš jezik i da će „izgubiti” jednu godinu na fakultetu ali upisao je studije na srpskom jeziku. A dogodilo se da je „obnovio” dve godine. Nije odustajao. Išao je na časove jezika, a dosta su mu u razumevanju pomogle kolege sa fakulteta.

Ljudi iz škole jezika u Grčkoj, ističe dr Bourelakis, pomogli su mu da nađe dom na dva, tri dana dok se ne bude snašao. Posavetovali su ga da kupi „Politiku” jer su to najpopularnije novine i da pogleda oglase za iznajmljivanje stana.

– Tako sam preko „Politike” našao prvi stan blizu fakulteta. Učenje je bilo teško, a uklapanje u društvo je išlo bez problema. Dok su kolege dva, tri meseca spremale neki ispit, meni je u početku zbog nedovoljnog razumevanja jezika bilo potrebno šest. Kada sam završio fakultet, vratio sam se u Grčku da odslužim vojsku, što je trajalo godinu i po dana. I u vojsci sam radio kao lekar, u ustanovi kao što je VMA, gde sam dosta naučio o ratnoj medicini. Vratio sam se u Srbiju zbog specijalizacije. Rečeno mi je da najpre moram da stažiram, što sam i učinio u domu zdravlja okolini Kragujevca, a zatim sam položio državni ispit. Tada mi je objašnjeno da moram da imam dve godine radnog staža da bih mogao da upišem volontersku specijalizaciju. Želeo sam da imam nešto svoje, pa sam pre tri godine otvorio ordinaciju. U međuvremenu su volonterske specijalizacije ukinute. Sada imam uslov da tražim odobravanje specijalizacije, jer su opet vraćene, a pošto me zanima oblast plastične hirurgije, čekam da vidim kada će biti omogućeno usavršavanje za to – pojasnio je dr Bourelakis.

Osim klasične medicine, ovaj lekar se bavi i tradicionalnom i smatra da se najbolji efekti postižu kada se u radu kombinuju ove dve medicine. Iskustvo sa alternativnom medicinom imao je u detinjstvu.

– Imao sam krvarenje iz nosa, koje ništa nije moglo da zaustavi, dok mi jedna baka nije dala neki napitak napravljen od trava koji mi je za pet minuta zaustavio krvarenje. Dogodilo se i da sam slomio ruku, a da nisam bio blizu lekara, tako da mi je jedan deka stavio na ruku masan papir sa smolom, i za desetak dana bol je prošao. Počeo sam da verujem da je tradicionalna medicina zaista dobra i da može ponekad da odgovori na neke stvari na koje ne može zapadna medicina. Zato sam se usavršavao iz oblasti tradicionalne kineske medicine i kvantne medicine. Ja pacijenta uvek posmatram holistički. Ako ga boli noga, ne lečimo samo taj bol u nozi, već pokušavam da utvrdim zašto ga boli – dodao je dr Bourelakis.

Kalemegdan omiljeno mesto

Ovaj doktor ima svoj hobi, to je fotografija, ali obožava i da kuva. Prija mu i kada izlazi sa prijateljima u kafiće i restorane, a Kalemegdan mu je omiljeno mesto.

– U Atini nema toliko zelenila kao u Beogradu što mi prija, jer gde god se okrenem vidim neki park. Tamo mi nedostaje kiseonik. Srpska kuhinja je fantastična, a najviše volim da jedem sarme, prebranac i karađorđevu šniclu. Porodica mi nedostaje, ali mama, tata i brat vole da dođu da me obiđu i oduševljeni su ljubaznošću ljudi – ističe dr Konstantinos Bourelakis.