Koliko će loša iskustva EU uticati na Srbiju

Nesumnjivo je da će se neka loša iskustva Evropske unije sa novim državama članicama, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, odraziti na proces evrointegracije Srbije i zemalja Balkana.

Samo se postavlja pitanje koliko, budući da su Crna Gora i Srbija već „žrtve” evropskog iskustva s našim susedima: prve su od kojih se zahteva da u pregovore kreću od poglavlja 23 i 24, o pravosuđu i bezbednosti, jer su baš tu bile „bolne tačke” prethodnih proširenja.

Mada evropsko loše iskustvo neće biti presudno za srpsko pridruživanje, ovdašnjim evroentuzijastima ipak ne prijaju pojedine vesti poslednjih dana o pomenutim zemljama.

Hrvatski „Jutarnji list” izvestio je da Brisel smatra da je Hrvatska najgora u EU i da se, otkad je članica, nije pomerila s mesta. S druge strane, u decembru su objavljeni podaci agencije za statistiku Eurostata za 2013, prema kojima se upravo ove tri zemlje nalaze na začelju liste. U Hrvatskoj je BDP po stanovniku za 39 odsto ispod evropskog proseka, u Rumuniji za 45, a u Bugarskoj za 55 procenata ispod proseka EU.

Ti podaci su, naime, samo dodatno aktuelizovali staru priču da EU neće želeti da joj se ponove greške načinjene, pre svega, s Bugarskom i Rumunijom, koje su 2007. postale članice, ali i Hrvatskom, koja je u EU od 2013. A ta loša iskustva EU išla su od sumnjivog upravljanja sredstvima strukturnih fondova EU do manjkave primene evropskih propisa i neispunjavanja kriterijuma u borbi protiv kriminala i korupcije.

O pravoj meri uticaja nezadovoljstva stanjem u ovim novopridruženim državama na pridruživanje Srbije mišljenja se razlikuju.

Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, iako smatra da loše iskustvo s Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom ostavlja posledice na nova proširenja, ističe da ključni problem ne leži u tome.

„To će koristiti i neke članice EU da Srbiji isporučuju nove bilateralne zahteve, pod pretnjom blokiranja EU integracije”, kaže on.

Naime, tek kad se završi rekonstrukcija monetarne unije u EU i kad se budu znali rezultati britanskog referenduma o ostanku u EU, može se, kako naglašava, eventualno očekivati novi snažan impuls za proširenje.

„Međutim, ova iskustva često se koriste više kao izgovor nego kao racionalni razlog za suspendovanje daljih proširenja. S jedne strane, obustavljanjem proširenja EU elita nastoji da odobrovolji i da se ’pomiri’ sa sopstvenim biračkim telom, za koje je proširenje postalo simbol masovne imigracije i manjih šansi za dobro plaćen posao. S druge strane, time se šalje poruka i Turskoj, da ne postoji neki civilizacijski ili verski razlog odbijanja njenog prijema u članstvo, već da tobože EU trenutno nema ’apsorpcioni’ kapacitet za dalja proširenja”, objašnjava Jovanović, inače stava da će proširenje, dok traju ekonomska kriza i socijalno nezadovoljstvo u Evropi, biti kolateralna šteta.

Nasuprot njemu, Laslo Varga, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, ukazuje da nije problem imidž pomenutih zemalja i stanje u njima, već stanje u našoj zemlji.

„Iz medija može da se stekne utisak da je na putu ka EU najteže pitanje kosovsko pitanje, a ja mislim da nije. Najteže pitanje je ekonomsko i situacija u kojoj se privreda i standard građana nalaze, jer je to dug proces i ne možete ga rešiti nekim kompromisom, sporazumom, ustupcima. Sigurno da moramo da dostignemo nivo koji je sada u srednjoj Evropi, ne samo u tri navedene zemlje, nego i u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj. To je minimalan stepen razvoja koji moramo dostići da bismo se kvalifikovali za članstvo”, kaže Varga.

Mnogi su, pak, tvrdili da su Bugarska i Rumunija primljene u članstvo EU zbog toga što su ranije pripadale istočnom bloku i da je geopolitika odigrala važnu ulogu, kao i da bi Hrvatska teško napredovala da nije bilo lobiranja nekih članica. Da li, onda, odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji može da joj ubrza put ka EU, kako bi se odvojila od Rusije? Varga misli da ne može.

„Fizički je veoma udaljena od Rusije, a psihički se, na taj način, niko ne može ni od koga odvojiti. Suprotan primer je primer Hrvatske, koja nikakve direktne veze nema s ovim pitanjem, a primljena je u EU.”

S druge strane, Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, na pitanje da li se može dogoditi da nam odnos prema Rusiji otvori vrata EU, odgovara posredno, rekavši da ga je začudilo što Crna Gora prošle godine nije primljena u NATO, u jeku krize oko Ukrajine.

„Oni su, verovatno, insistirali na nekim uslovima demokratske vladavine prava. EU i NATO nekada rade i ono što govore”, ističe on.

Nikolić, inače, misli da su Srbija, kao i Hrvatska (koja je morala da prođe kroz detaljnije rešetanje), ali i sve zemlje zapadnog Balkana, nebitne za EU, te da zbog toga „na njima mogu da se sprovode principi”. A kad je reč o slučaju Bugarske i Rumunije u EU, „on je incidentan” i može se na nas primeniti jedino u slučaju nekog obrta.

„Eventualno, da sama kriza EU pokrene debatu da se ubrza proširenje kao jedan novi dah EU. To, dakle, može da bude način da se kriterijumi ublaže i da zemlje grupno uđu u EU”, zaključuje Nikolić.