Osvrt na minule dane

Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik nove izdavačke kuće "Arhipelag" nedavno je objavio i petu poetsku knjigu "Elementi", u izdanju "Povelje" iz Kraljeva. Dobitnik je nekoliko pesničkih nagrada, među kojima su i "Matićev šal" i "Brana Cvetković". Autor je i pesničkih knjiga "Podzemni bioskop", "Duša zveri", "Pesme o stvarima" i "Arhipelag", knjige eseja "Poezija u vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka", kao i "Antologije novije srpske poezije" i antologije na engleskom "Places We Love – An Anthology Contemporary Serbian Poetry".
Božović je član Upravnog odbora Srpskog PEN centra, esejista, priređivač, antologičar. Međutim, ne govori tako često o onome što stvara…

Mnogo radite, a poeziju objavljujete odmereno, dugo pripremajući zbirke. Šta je tome razlog?

Nisam siguran da mnogo radim, mada Vam hvala što tako mislite. Ja, međutim, mislim da se kod nas radi jako malo, pa svako ko pokazuje tragove života deluje kao hiperaktivan. Svi drugi poslovi koje radim, a svi su vezani za književnost, vidljiviji su od poezije. Između moje poslednje tri knjige pesama vremenski razmak je otprilike po šest godina. To je ritam sa kojim sam postigao unutarnje saglasje. To nije vreme koje mi je neophodno da bih napisao knjigu pesama, ali jeste vreme koje mi je dovoljno da na miru iznova čitam pesme, da ih proveravam i preispitujem, da ih menjam i da od njih, privremeno ili trajno, odustajem. Lakše je čitati tuđe nego svoje rukopise, jer imamo više sigurnosti da znamo šta smo pročitali. Da bih sopstvene pesme čitao pomalo kao tuđe, kao da su već objavljene, potrebno je vreme koje daje konačan oblik svemu, i prvobitnim namerama i objavljenim pesmama, zahvaljujući čemu knjige pesama nisu samo prost zbir napisanih stihova nego celine sa jasnim razvojem, tempom i završnicom.

Vaša peta poetska knjiga nosi naziv "Elementi". Da li je to težnja ka idejnim "suštinama" vremena, prostora, jezika?

Sve što je elementarno deluje i kao zaboravljeno. To je zato što je naša civilizacija postala zabavljačka, podložna prolaznim razlozima i zanosima, udaljena od skoro svega što zahteva ozbiljnost i promišljenost, trezvenost i solidarnost. U takvim prilikama elementi ne deluju kao male suštine ljudskog života, već vrlo često kao zaboravljeni fragmenti neke davno ispričane priče.

Vaša nova izdavačka kuća nosi ime jedne od Vaših zbirki poezije – "Arhipelag". Kakva je to simbolika?

Posle deset godina rada u izdavačkoj kući "Stubovi kulture" (1997–2007) na mestu glavnog urednika, osnovao sam izdavačku kuću "Arhipelag". Bio mi je potreban novi izazov u poslu, i našao sam ga u "Arhipelagu", kući koja će objavljivati knjige vrhunske savremene književnosti, istoriografije, političke teorije i ekonomije. Najuzbudljivija mašta i najbolje znanje, to je ono što me interesuje i kao čitaoca, i kao izdavača. Do početka oktobra 2007. objaviću u "Arhipelagu" 15 novih knjiga. Prva knjiga je već objavljena, to je kapitalni "Rečnik straha" dr Ljubomira Erića. Trudiću se, zajedno sa mojim saradnicima, da se prema svakoj knjizi u izdanju "Arhipelaga" odnosim kao da je ostrvo, svet za sebe, a da sve one zajedno budu deo istog arhipelaga, prepoznatljive celine.

Kao izdavač, ali i kao pesnik, recite nam koje bi bilo najbolje rešenje za poboljšanje položaja knjige? Šta je po tom pitanju već preduzeo Srpski PEN centar?

Najbolje bi bilo da naša politička elita prepozna stvarni značaj kulture za opstanak i razvoj jednog društva. U tom slučaju budžet za kulturu se ne bi, kao danas, približio nivou statističke greške u odnosu na ukupan državni budžet. Kultura je najtrajniji kapital i najisplativija investicija. Ali trajno i dugoročno već neko vreme nisu na ceni, mada od toga kada će njihove akcije skočiti zavisi mnogo toga i u politici i u ekonomiji. Potrebno je hitno definisati kulturnu politiku zemlje, zasnovanu na njenim neodložnim i dugoročnim potrebama, na njenim specifičnostima i najboljim evropskim iskustvima. Iz kulturne politike bi potom proistekle kulturne institucije kojih u ovom trenutku nemamo, po čemu smo retka zemlja u evropskim razmerama. Takve institucije su Nacionalni savet za kulturu, Nacionalni centar za knjigu, Nacionalni fond za kapitalne projekte u izdavaštvu, Prevodilačka kuća, Nacionalni fond za prevođenje srpske književnosti, mreža srpskih kulturnih centara u velikim evropskim i svetskim centrima. Srpski PEN centar predstavlja živu vezu srpske književnosti i kulture sa najvitalnijim izrazima savremene svetske književnosti i kulture i jedan je od najvažnijih promotora srpske književnosti u svetu, objavljujući antologije srpske književnosti na engleskom jeziku, organizujući vrlo značajne regionalne konferencije, nagrađujući i podstičući, kao jedina domaća institucija, strane prevodioce srpske literature, pokrećući i vodeći projekat "Beograd – grad knjige". Srpski PEN centar je više puta ukazivao na nužne pravce definisanja kulturne politike, spreman je da predoči i ponudi svoja iskustva, ali ne može da odmeni državu u njenim obavezama prema savremenoj srpskoj kulturi.

-----------------------------------------------------------

Antologije su potrebne

Sa kojom idejom ste priredili "Antologiju novije srpske poezije"?

"Antologija novije srpske poezije" nastala je sa namerom da se proveri novo pesničko iskustvo srpskog jezika, ono koje je oblikovano tokom poslednje decenije 20. veka. Antologije su, pogotovu, potrebne u vremenima kada se poezija više piše nego što se čita i u vremenima kada je poezija potisnuta sa javne scene. U devedesetim godinama, uporedo sa brutalnom objavom istorije, ukazao se čitav niz veoma važnih pesničkih glasova, a ja sam u "Antologiji novije srpske poezije" hteo da predstavim te glasove očišćene od šumova istorije i društvenog života. Ova antologija pokazuje nove razloge zbog kojih je važno čitati savremenu srpsku poeziju.