Problem građana Srbije

Pre neki dan je član Gradskog veća Beograda i član Glavnog i Izvršnog odbora SNS-a Dragomir Petronijević, rođeni Beograđanin i diplomac Univerziteta za poslovne studije „Banjaluka”, izjavio da penzioneri „ne plaćaju sami” karte za gradski prevoz „jer im penzije isplaćuje država, a penzije se isplaćuju od onoga što zarade zaposleni”. Upozorio je: „Zato dosta zamene teza.”

Ostavljajući po strani pitanje šta je nateralo čoveka sa stalnim boravkom u Beogradu da studira u Banjaluci, upada u oči da je zamenu teza upravo učinio ovaj 32-ogodišnjak. Naime, iz njegove izjave ispada da penzioneri dobijaju milostinju od države, a ne da su penziju zaradili višedecenijskim radom. Doista, manjak osnovne pristojnosti, naročito u svetlu kidisanja naprednjaka na unosne sinekure u javnom sektoru, krasi ovog perspektivnog političara.

Predsednik Nikolić, pak, izjavi nedavno da „ne oseća nikakvu grižu savesti” zbog toga što je nezakonito sazidao kuću, jer se u Srbiji ionako „ne zna šta znači legalno, a šta nelegalno”, te da: „Nisam zidao kao predsednik države, već mnogo ranije.” Treba li podsećati da nekadašnji kandidat za predsednika Srbije Tomislav Nikolić nije znao ni naziv smera koji je pod stare dane navodno pohađao na jednoj od privatnih visokoškolskih ustanova u Novom Sadu? Uostalom, moguće je da se u Srbiji stvarno ni ne zna šta je legalno, a šta nelegalno, jer u protivnom Tomislav Nikolić ne bi onomad ni mogao postati predsednik niti bi to nakon pomenute izjave mogao ostati.

Nego, seća li se iko pompezno najavljene „borbe protiv kriminala i korupcije”, kojom je prvi potpredsednik vlade osvojio simpatije ojađenih građana Srbije? Ipak, kako je članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Jelisaveta Vasilić nedavno podsetila, nijedan slučaj korupcije od onih 24, na kojima su Savet i EU insistirali i koje je Vučić obećao da će rešiti, zapravo nije sudski procesuiran. Štaviše, gospođa Vasilić reče da Savet nekih godinu i po dana nema nikakvih kontakata s predsednikom vlade, iako su smešteni u istoj zgradi. Ne čudi, prema tome, što nijedna primedba Saveta na tzv. medijske zakone nije usvojena. Drugim rečima, baš kao i sve prethodne vlade, i ova pokazuje aroganciju prema sopstvenom savetodavnom telu i interesima građana.

Takođe, pre neki dan je Aleksandar Vučić napao i novinare „Balkanske istraživačke mreže” (BIRN) da su „dobili pare od gospodina Davenporta i EU da govore protiv Vlade Srbije”. Ispoljeni bes neretko prikriva tajni interes. Naime, novinari su istraživali tender za ispumpavanje vode iz kopa „Tamnava – Zapadno polje” na kojem je pobedila firma „Energotehnika – južna Bačka”. Nepobitno su utvrdili ne samo da pomenuta firma nema iskustva na poslovima ispumpavanja vode, već i da je jedan od njenih vlasnika i direktora Dragoljub Zbiljić osumnjičen za utaju poreza: u Kragujevcu je još 2011. optužen za navedeno zlodelo, za koje je prvo ročište održano krajem novembra 2014. (toliko o efikasnosti pravosuđa), a i u Novom Sadu je protiv njega pokrenuta istraga. Prema tome, ovo preduzeće po zakonu nije smelo dobiti posao.

U izveštaju BIRN-a piše da se među firmama koje su pomagale „Energotehnici – južna Bačka” nalazi i preduzeće „Hidro-tan”, povezano s direktorom „Elektromreže Srbije” Nikolom Petrovićem. Potonji je, naime, bio suvlasnik ili direktor četiri firme do 2012, tj. do osnivanja vlade Dačić–Vučić, a direktor „Hidro-tana” Dragan Klisura slučajno je suvlasnik baš tih preduzeća. Tri od četiri ove firme bave se proizvodnjom električne energije, pa se mora postaviti pitanje sukoba interesa. Zli jezici tvrde, pak, da je moćni direktor „Elektromreže Srbije” kum premijera Vučića. Naravno, kum nije dugme (Šta li predsednik Nikolić o tome misli?), ali je vrlo rđavo ako, možda, predsednik Vlade Srbije stavlja kumovski iznad javnog interesa. Javni interes odnosi se prevashodno na zaštitu poreskih obveznika, ali i ugleda Republike Srbije, pa i njene vlade, u Evropskoj uniji. Naime, Majkl Davenport je ne samo bivši britanski ambasador, već i šef Delegacije EU u Srbiji, i nije dobro da se predsednik vlade države kandidatkinje za članstvo u EU na ponešto primitivan način odnosi prema njemu. Nemačka je najmoćnija država u EU, ali neće braniti neodgovarajući odnos svoga štićenika prema predstavniku Unije na čijem čelu se nalazi. Izražena nervoza, galama i bes premijera Vučića bude sumnju da nešto krije. Da li su Nikola Petrović i on kumovi? Ako jesu, sve je jasno.

Belodano je da su građani Srbije u ozbiljnom škripcu, jer imaju autoritarnu i nesposobnu, a u korupciji ogrezlu vlast. Opozicija? Intelektualci?