Katalonija bira kosovski recept

Katalonija ipak raspisuje prevremene izbore, ali će se oni održati tek u septembru umesto u martu, kako je želeo predsednik pokrajinske vlade Artur Mas. Da bi raspisao prevremene izbore, Mas je morao da se dogovori sa šefom opozicione levičarske partije Eskera republikana de Katalunja (ERK) Oriolom Žunkerasom, sa kojim će izaći zajedno pred birače u koaliciji koja se zalaže za nezavisnost.

Vlasti u ovom bogatom severoistočnom regionu Španije očekuju da će se birači izjasniti za stranke koje zagovaraju nezavisnost i da će potom katalonski regionalni parlament moći da proglasi nezavisnu državu Kataloniju.

Na ovo rešenje vlasti u Barseloni su se odlučile tek posle neuspešnog pokušaja da održe važeći referendum, što je protivno Ustavu Španije kojim se zabranjuje parcijalno izjašnjavanje o pitanjima od interesa za celu državu. Provizorni referendum je u Kataloniji ipak održan prošlog 9. novembra, ali on nema nikakvu formalnu snagu.

Cilj Artura Masa je da dobije apsolutnu većinu kako bi otvorio pregovore o nezavisnosti i pripremio put za obavezujući referendum. Ako, uprkos svemu, Madrid odbije da o referendumu pregovara, ostaje treći put, koji predviđa otcepljenje po kosovskom receptu.

Kako su se na partijskom kongresu još pre dve godine složili delegati ERK-a, Barselona bi posle izbora parlamentarnom deklaracijom proglasila nezavisnost Katalonije. ERK je republikanska stranka leve orijentacije i očekuje da na izborima postane vladajuća snaga.

Katalonija će odmah potom tražiti članstvo u Ujedinjenim nacijama. Za odluku o ostanku u „drugim manje važnim međunarodnim organizacijama i institucijama biće pitan narod na potonjim referendumima”, navodi se u njihovom programu. Po ERK-u republika Katalonija imaće, u skladu sa pacifističkom tradicijom ove stranke, aktivnu ulogu u posredovanju i rešavanju sukoba u svetu. Moguće je i  stvaranje „velike Katalonije”. Ukoliko „katalonska zona na jugu Francuske tako odluči, može se integrisati u federaciju republike Katalonije”.

Među španskim analitičarima preovlađuje skepticizam u pogledu ostvarivosti ovih ciljeva, pogotovo što je pravi trenutak za to prošao prošle godine kada nije uspeo škotski referendum o otcepljenju, iako je bio dogovoren sa Londonom.Ipak, pripreme Katalonaca za prevremene izbore zadaju veliku glavobolju španskom premijeru Marjanu Rahoju i njegovoj konzervativnoj vladi koja ove godine treba da raspiše opšte izbore.

Tu je i novi pokret Podemos, a prognoze na osnovu ispitivanja javnog mnjenja govore da će ova stranka potpuno razbiti tradicionalni dvopartijski sistem. Podemos je, međutim, sve popularniji i u Kataloniji i to bi, kako pojedini analitičari nagoveštavaju, moglo da doprinese da se u kampanji ublaži uticaj nacionalističke retorike.

Lider Podemosa Pablo Iglesijas više puta se izjasnio da je bolje da Katalonija ostane u Španiji i da debatu treba usmeriti na socijalne probleme, korupciju političara i štete od rigoroznih mera štednje koje sprovodi sadašnja španska vlada.