Odlazak velikog šansonjera Jugoslavije

Pevač, tekstopisac i kompozitor Kemal Monteno izgubio je bitku za život. Preminuo je juče u 11 sati u 67. godini u Zagrebu.

Nakon izvršene transplantacije bubrega koja mu je urađena 16. novembra kratko se osećao dobro da bi 21. decembra ponovo morao da ode u bolnicu, najpre zbog povišene temperature, potom i zbog postoperativnih komplikacija.

Prošlog ponedeljka pušten je na kućno lečenje, a kada su neki portali preneli vest da je umro, popularni Kemo na to se samo nasmejao:

„Smejao sam se kao lud, jer kažu da onaj koga živog proglase mrtvim živi 100 godina, a meni je ovo treći put.”

Nažalost, vest o njegovoj smrti juče nije demantovana.

Zbog bolesti nije uspeo da nastupi na zabavi u Marbelji, a smrt ga je pretekla pred planirani koncert za Dan žena u beogradskom Domu sindikata. To je trebalo da bude njegov prvi koncert posle operacije na koju je spremno otišao objašnjavajući da jedva čeka da je prebrodi pošto se zbog dijalize oseća kao u zatvoru.

Bogatu i uspešnu karijeru započeo je u svom rodnom Sarajevu nakon nastupa na festivalu „Vaš šlager sezone”, 1967. godine. Od tada je postao miljenik festivalske publike u Sarajevu gde je redovno osvajao prve nagrade kao izvođač, autor muzike i teksta.

Upravo za „Šlager sezone” napisao je neke od svojih najlepših šansona, a krajem sedamdesetih godina prošlog veka upravo tu su izvedene njegove najlepše kompozicije posvećene rodnom gradu i domovini, svojevrsne himne – „Sarajevo, ljubavi moja” i „Zemljo moja”.

Tokom više nego bogate muzičke karijere Kemal Monteno je stvorio ne samo vlastiti muzički potpis na zabavno-muzičkoj sceni zemalja bivšeg Jugoslavije, već je svojim pesmama znao da doprinese i uspehu prijatelja i kolega pevača.

U toj muzičkoj saradnji Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Oliver Dragojević, Tereza Kesovija, Gabi Novak, Neda Ukraden, Ismeta Krvavec... samo su neka od poznatih imena sa kojima je delio i prijateljstvo i note.

Sa mnogima je ostvario i neke od nezaboravnih dueta. Rade Šerbedžija, Boris Novković, Danijela, Maja Odžaklijevska, Željko Samardžić, Dušan Svilar... neka su od imena sa kojima se pojavljivao zajedno pred publikom, a neretko i pred kamerama koje su te duete ovekovečile u spotovima.

U kafani, onako, za svoju dušu, voleo je da sluša pesme nekih drugih pevača.

„Dotakne me svaka pesma Tome Zdravkovića, mog Davorina Popovića, neke Čoline stare predivne numere. Obožavam Tozovčevu pesmu ’Lepa vlajna’, kao i Cunetove hitove”, ispričao je nedavno u jednom intervjuu.

Objašnjavao je nedavno i kako to da tako brzo posle operacije planira da nastupi:

„Nisam operisao krajnike, pa da ne mogu da pevam. Naravno da smem da pevam, neću umreti zbog toga, tek treba da živim!”

Autor brojnih hitova („Nije htjela”, „Jedne noći u decembru, „Šta je život”, „Hiljade pahulja bjelih”...), koje je u jednom novinskom tekstu teško i pobrojati nastaviće da živi u sećanju sadašnjih i budućih poštovalaca.