Izlaznost kao 2000. godine

Građani Srbije juče su, barem prema prvim procenama, izašli na glasanje za predsednika Srbije u većem broju nego u prvom krugu predsedničkih izbora, kada je glasalo oko 61 odsto birača.

Na birališta u Srbiji, u drugom krugu predsedničkih izbora do 18 sati izašlo je 57,80 odsto birača, saopštio je sinoć zamenik predsednika Republičke izborne komisije Dejan Đurđević. On je, na konferenciji za novinare, rekao da je pre 14 dana, u prvom krugu izbora za predsednika Srbije u isto vreme izlaznost bila 53,45 odsto.

Na osnovu izlaznosti do 17 sati izvršni direktor Cesida Zoran Lučić procenio je da bi do zatvaranja birališta moglo da izađe oko 64 odsto upisanih birača.

Lučić je na konferenciji za novinare rekao da je to oko 300.000 birača više nego u drugom krugu predsedničkih izbora 2004. godine, ili za 2,5 odsto više u odnosu na prvi krug ovogodišnjih izbora za predsednika.

Izvršni direktor Cesida rekao je da se može napraviti paralela sa izborima iz 2000. godine.
– Tada je izašlo oko 4.700 000 birača, i to je najveći odziv ikada u Srbiji. Doduše, treba imati na umu da je tada i poništeno glasanje na mnogim biračkim mestima. Moja procena je bila da je glasalo blizu

5. 000 000 birača na tim izborima. Sada, ukoliko glasa 4.400 000, ja mislim da je to sjajan rezultat – zaključio je Lučić.

Razloge koji su motivisali birače da u velikom broju glasaju i u drugom krugu izbora, analitičari su prepoznali u značaju izbora za evropsku budućnost Srbije i neizvesnim prognozama o pobedniku. Takve ocene izneli su u izjavama Tanjugu politički analitičari Zoran Stoiljković i Jovo Bakić.

Stoiljković smatra da „kada su izbori značajni, a i neizvesni, poput današnjih, građani imaju osećaj da od njihovog pojedinačnog glasa sve zavisi”.

– Sve ostaje na volji birača koji će, očito, u velikom meri izaći na birališta... ovoga puta čak i u nešto većem broju nego u prvom krugu predsedničkih izbora – kazao je on.

Bakić procenjuje da će u drugom krugu predsedničkih izbora izlaznost biti veća nego pre dve sedmice objašnjavajući to „referendumskom kampanjom” u vezi sa budućim evropskim integracijama Srbije. On smatra da su „građani shvatili da je ovo glasanje u direktnoj vezi sa priključenjem države Evropskoj uniji”.

Prema podacima Cesida, izlaznost u Beogradu bila je najveća i iznosila je 50,8 odsto što je u odnosu na prvi krug više, jer je pre 15 dana do 17 sati izašlo 46,2 odsto, u centralnoj Srbiji je do 17 sati izlaznost 49,9 odsto (48, 8 odsto u prvom krugu), u Vojvodini je 52,9 odsto (49,9 u prvom krugu), a na Kosovu i Metohiji 42 odsto.

Lučić je rekao da je tempo izlaznosti na biralištima u Srbiji do 14 sati iznosio šest odsto na sat, ali da je posle toga opao na pet odsto.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević rekao je da su zabeležene sitne nepravilnosti koje ne mogu da utiču na tok izbornog procesa. – Te nepravilnosti mogu eventualno uticati na ponavljanje izbora tamo gde su se dogodile – naveo je Blagojević.

Nepravilnosti su uočene samo na dva biračka mesta – u opštini Aleksinac gde je bilo nesporazuma između članova biračkog odbora i u Bujanovcu gde je zabeležen slučaj da je jedan čovek glasao za svoju ženu, iako je ona bila pored njega.

Istovremeno, Demokratska stranka saopštila je da je do 18 časova na birališta izašlo 57,9 odsto birača.

Prema podacima Republičke izborne komisije i Cesida, u drugom krugu izbora za predsednika Srbije prosečna izlaznost je do 14 sati inače bila bolja nego u prvom krugu održanom 20. januara. Tada je u predsedničkoj trci učestvovalo devet kandidata, a najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke –39,99 odsto i Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, za koga je glasalo 35,39 odsto građana.

Do 18 sati u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu na izbore je izašlo skoro dve trećine upisanih birača, saopštilo je juče radno telo Republičke izborne komisije u tom gradu. Treba, inače, podsetiti da su čelnici dve najjače sandžačke, bošnjačke partije – Sulejman Ugljanin, lider koalicije Lista za Sandžak, i Rasim Ljajić, predsednik Sandžačke demokratske partije, pozvali svoje pristalice da u drugom krugu izbora podrže predsedničkog kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića.

U sve četiri opštine srednjeg Podrinja do 12 časova je na birališta izašlo oko 25 odsto birača što je pet odsto manje nego u prvom izbornom krugu.

U pet od sedam opština Pčinjskog okruga do 12 sati je na birališta izašlo gotovo 20 odsto glasača, što je izlaznost na nivou prvog kruga izbora za predsednika, a najmanji odziv je u Preševu.

U više sela duž administrativne linije sa Kosovom do 17 časova u biračke kutije nije bio ubačen ni jedan glasački listić, potvrdili su Beti lokalni koordinatori radnih tela za sprovođenje izbora.

U opštini Bujanovac kutije su bile prazne u selima Končulj, Čar, Mali Trnovac i Dobrosin, a pretpostavlja se da je ista situacija u Breznici, Muhovcu i Zarbincu. – U opštini Preševo, članovi radnog tela su konstatovali da su u 17 časova kutije bile prazne u selima Miratovac, Oraovica, Rajince i Kurbalija, a mi pretpostavljamo da je slična ili ista situacija u selima Mađere, Depce, Cerevajka i Sefer – kazao je agenciji Beta koordinator radnog tela Behljulj Selimi.

Na 38 biračkih mesta u Preševu do 14 časova, inače, glasao je samo jedan odsto upisanih birača, rečeno je agenciji Beta u radnom telu Republičke izborne komisije u tom gradu. – Ovakav procenat od jedan odsto izlaznosti ovde je očekivan – rekao je Selimi.

U Bujanovcu je, međutim, do 15 časova na birališta izašlo oko 30 odsto građana. Odziv u sredinama gde glasaju isključivo Albanci bio je, međutim, simboličan i na tim biračkim mestima je u glasačke kutije ubačeno svega po nekoliko glasačkih listića.

U ovim područjima pretežno žive pripadnici albanske nacionalne manjine, čije su stranke ili bojkotovale izbore ili prepustile biračima da sami odluče hoće li glasati ili ne.

U kosovskomitrovičkom okrugu do 14 časova glasalo je 23,9 odsto građana s pravom glasa, dok je u severnoj Kosovskoj Mitrovici na birališta izašlo 15,4 odsto glasača.

Kosovska policijska služba ni u ovom izbornom krugu nije preduzela posebne mere bezbednosti, ali je njen portparol Veton Eljšani saopštio da će „odmah reagovati” ukoliko bude eventualnih incidenata.

Glasanje za budućeg predsednika Srbije odvijalo se bez problema i na osam biračkih mesta u sedam crnogorskih gradova – Podgorici, Budvi, Herceg-Novom, Tivtu, Sutomoru i Andrijevici.

Glasanje u inostranstvu omogućeno je u 36 zemalja na 65 biračkih mesta, a zbog vremenske razlike u subotu su glasali birači u SAD, Kanadi, V. Britaniji i Portugaliji.
M. R. P.